Ovo svedočenje Žarka Vujanovića o napadu hrvatske avijacije na izbegličku kolonu srpskih civila 8. avgusta 1995. godine, predstavlja snažan i potresan prikaz događaja koji su se odigrali u blizini sela Svodna, na Prijedorskoj cesti. U tom napadu život su izgubili Marta i njen sin Rade Galogaža, kao i njihov rođak Mile Malobabić. Ova tragedija deo je ratnih zločina koji se trenutno sude u odsustvu hrvatskim avijatičkim oficirima, optuženim za naređivanje napada na civile.
Vujanović, tadašnji sekretar mesne zajednice, svedočio je o svojoj užasnoj posmatračkoj perspektivi kada su avioni iz Hrvatske leteli na visini od samo 200 metara. Iako su neki ljudi mahnuli avionima misleći da su naši, ubrzo su shvatili da se radi o napadu. Vujanović je video jedan od aviona kako se vraća i ispaljuje rakete, nakon čega je zgrada mesne zajednice zapaljena. On je organizovao gašenje požara, a unutra su se nalazili Borislav Marin i Mirko Vukmir, koji su uspeli da pobegnu bez povreda.
Svedok je istakao da su u mesnoj zajednici izgorele matične knjige, ali su uspeli da spasu deo dokumentacije. Njegovo svedočenje je potresno, jer opisuje scene užasa koje je video. Naime, u blizini magistralnog puta, gde se kretala izbeglička kolona, uočio je staricu i njenog sina invalida, dok je njihova invalidska kolica ležala na tlu. Sin je bio mrtav, a starica ga je grlila, plačući i izražavajući očaj što nije ona poginula umesto njega.
Još jedna strašna slika koja mu je ostala u sećanju jeste leš starice na stazi kod škole, okružen razlivenom krvlju koja je ostala na tom mestu godinama. Vujanović je napomenuo da je krv ostala na tlu čak tri ili četiri godine, ne uspevajući ni kišama da se ispere, a na tom mestu danas se nalazi crkva.
Osim gubitka života, napad je doneo i materijalnu štetu. Ranjena je jedna žena iz Svodne, a kuće Draška Žujića, Branislava Trbojevića i Nikole Žujića su oštećene, kao i zgrada pošte. Vujanović je rekao da je komisija iz Opštine Novi Grad došla da proceni štetu. On je naglasio da je kolona izbeglica bila isključivo civilna, dok je dan ranije magistralnim putem prošla vojna kolona.
U svojoj izjavi, Vujanović je dodao da nije video tenkove, ali je primetio odbačenu vojnu tehniku, stare kamione i oštećena vozila koja su bila ostavljena pored puta. Takođe, istakao je da je vojska iz Krajine pobacala oružje u kanal pored puta, a nekoliko vojnika je došlo da to prikupi.
Napad hrvatske vojske 8. avgusta 1995. godine nije se ograničio samo na Svodnu. Vujanović je naveo da je istog dana vojska dejstvovala i po Novom Gradu, gde su polupali autobusku stanicu, a njegova žena je jedva preživela. Dodatno, deset dana kasnije, Svodna je ponovo bila meta granatiranja iz minobacača, pri čemu je poginula Mira Žujić ispred svoje kuće.
Ova svedočenja predstavljaju tragičan podsetnik na ratne zločine koji su se dogodili tokom rata u Bosni i Hercegovini, a posebna pažnja se posvećuje pravdi za žrtve. Suđenje optuženim hrvatskim vazduhoplovnim oficirima je korak ka suočavanju sa prošlošću i potragom za pravdom za nevine žrtve.
