Izraelski i američki napadi na iranska nuklearna postrojenja doneli su značajnu štetu iranskom nuklearnom programu, ali analitičari ističu da iranske zalihe obogaćenog uranijuma ostaju netaknute. Napadi su fokusirani na nuklearno postrojenje u Isfahanu, gde je uništena oprema koja je korišćena za pretvaranje obogaćenog uranijumskog gasa u gusti metal. Ovaj proces, poznat kao metalizacija, predstavlja jedan od poslednjih koraka u izradi eksplozivnog jezgra atomske bombe.
Prema rečima Njujork Tajmsa, neki stručnjaci za nuklearna pitanja smatraju da uništena oprema možda ne bi ni postojala da je bivši predsednik SAD Donald Tramp ostao u nuklearnom sporazumu s Iranom, koji je ustanovljen pod predsednikom Barakom Obamom radi ograničavanja iranskog nuklearnog potencijala. Trampovo povlačenje iz sporazuma 2018. godine omogućilo je Iranu da ubrza svoje aktivnosti u Isfahanu, a sada je Iran suočen sa potrebom da neutralizuje pretnje koje su delimično nastale usled odluka američke administracije.
Robert Ajnhorn, bivši zvaničnik za kontrolu naoružanja, ocenjuje da bi danas bilo manje verovatno da bi došlo do bombardovanja iranskih postrojenja da Tramp nije napustio sporazum. On ističe da je Trampov potez stvorio haos, a sada se suočava s posledicama svojih odluka. Profesor fizike na Gradskom koledžu u Njujorku, Majkl S. Lubel, koji je imao pristup vladinim tajnama o nuklearnom oružju, takođe kritikuje Trampove postupke, smatrajući da je njegov odlazak iz sporazuma doveo do trenutnog haosa.
Na pitanje o kritikama upućenim Trampu, portparolka Bele kuće izjavila je da je Tramp „bio u pravu u svemu“ kada su u pitanju iranski nuklearni program i sporazum iz 2015. godine. Ana Keli, portparolka, naglašava da su Sjedinjene Države trebalo da odbace „užasni Obamin iranski sporazum“ i da je Tramp učinio ono što su prethodni predsednici samo govorili. Prema njenim rečima, iranski nuklearni program je uništen, a svet je postao sigurniji.
Ipak, analitičari sada pomno prate posledice izraelskih i američkih napada, s obzirom na to da postoje dokazi koji sugerišu da je Iran razvio planove za alternativne tajne lokacije, kako bi se zaštitio u slučaju napada. Ova situacija može ukazivati na to da Iran nije samo bio pasivan u vreme napada, već i da se pripremao za potencijalne buduće izazove.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je Iranski nuklearni sporazum iz 2015. godine bio rezultat višegodišnjih pregovora i kompromisa između Irana i šest svetskih sila (Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Kina). Sporazum je značajno smanjio iranske kapacitete za obogaćivanje uranijuma i omogućio međunarodnu inspekciju, kako bi se osiguralo da Iran ne razvija nuklearno oružje.
Nakon povlačenja SAD iz sporazuma, Iran je postepeno počeo da krši ograničenja koja su postavljena, uključujući povećanje obogaćivanja uranijuma i smanjenje saradnje s međunarodnim inspektorima. Ova situacija je dodatno zakomplikovala odnose između Irana i zapadnih zemalja, kao i povećala tenzije u regionu Bliskog Istoka.
U zaključku, dok su nedavni napadi na iranska nuklearna postrojenja imali za cilj da osakate iranski nuklearni program, ostaje nejasno koliko su ti napadi uistinu uticali na Iranove kapacitete za proizvodnju obogaćenog uranijuma i mogućnosti razvoja nuklearnog oružja. S obzirom na složenu i dinamičnu situaciju, međunarodna zajednica i dalje pažljivo prati razvoj događaja, nastojeći da razume kako će se situacija dalje odvijati.
