Nuklearna energija doživljava globalnu renesansu, a posebno su u fokusu mali modularni reaktori (SME), izjavio je Matijas Korman, generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), tokom drugog Nuklearnog samita u Parizu. Ovaj samit se održava u trenutku kada globalna potražnja za čistom energijom raste brže nego ikada, što je rezultat industrijalizacije zemalja u razvoju.
Korman je naglasio da se nuklearna energija ponovo afirmiše kao sigurno i čisto rešenje sa niskom emisijom ugljenika. Na poslednjoj COP konferenciji više od 30 zemalja potpisalo je cilj da utrostruči proizvodnju nuklearne energije do 2050. godine, što bi omogućilo postizanje neto nulte emisije ugljen-dioksida. Prema njegovim rečima, nuklearna energija ostaje glavni izvor energije sa niskom emisijom ugljenika u zemljama OECD, daleko ispred hidroenergije.
Korman je istakao da nove aktivnosti u izgradnji nuklearnih kapaciteta uključuju i zemlje izvan OECD, što doprinosi otpornom lancu snabdevanja. Kina, Indija i Bliski istok beleže brzi razvoj svojih nuklearnih programa, dok Evropa prolazi kroz ono što mnogi nazivaju nuklearnom renesansom. Mnoge zemlje preispituju svoje prethodne odluke o energetskoj politici, a tehnološke inovacije, naročito u oblasti malih modularnih reaktora (SMR), redefinišu mogućnosti primene nuklearne energije, uključujući i infrastrukturu za desalinizaciju.
Korman je identifikovao četiri ključna izazova s kojima se nuklearna industrija suočava. Prvi izazov je smanjenje rizika i troškova, zatim modernizacija regulatornih okvira uz međunarodnu harmonizaciju sigurnosnih standarda. Treći izazov je jačanje lanaca snabdevanja i ljudskog kapitala, dok je četvrti transparentna komunikacija koja je neophodna za jačanje poverenja javnosti. „Podaci su jasni: nuklearna energija je jedna od najsigurnijih razvijenih tehnologija, ali politički aspekti i ubedljiv rad sa javnošću su ključni za napredak projekata“, zaključio je Korman.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, koja je učestvovala na panelu, imala je i bilateralni sastanak sa ministrom energetike i prirodnih resursa Turske, Alparslanom Barjaktarom. Ovaj sastanak predstavlja važan korak u jačanju saradnje između Srbije i Turske u oblasti energetike, posebno u kontekstu razvoja nuklearnih kapaciteta.
Nuklearni samit se održava u kongresnom centru „La Seine Musicale“, a otvorio ga je francuski predsednik Emanuel Makron. Na samitu su se obratili i drugi visoki zvaničnici, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu von der Lajen, premijera Slovačke Roberta Fica, premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa i predsednika Ruande Pola Kagamea. Takođe, prisutni su bili i generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Mariano Grosi, kao i mnogi drugi zvaničnici iz više od 30 zemalja.
Ovaj događaj naglašava globalni značaj nuklearne energije u borbi protiv klimatskih promena, kao i potrebu za povećanjem proizvodnje čiste energije. U svetlu sve veće potražnje za održivim izvorima energije, nuklearna energija se ponovo pojavljuje kao ozbiljna opcija za mnoge zemlje koje teže smanjenju emisija i održivom razvoju.
U zaključku, nuklearni samit u Parizu predstavlja ključnu platformu za raspravu o budućnosti nuklearne energije u svetu. Sa sve većom globalnom potražnjom za čistom energijom i inovacijama u tehnologiji, očekuje se da će nuklearna energija igrati značajnu ulogu u oblikovanju energetske politike mnogih zemalja. S obzirom na izazove s kojima se industrija suočava, važnost međunarodne saradnje i komunikacije sa javnošću nikada nije bila veća.
