Uslovi za ponovno pokretanje nuklearne elektrane Zaporožje, koja se nalazi pod kontrolom ruskih snaga, trenutno nisu povoljni zbog nedostatka vode za hlađenje i nestabilnog snabdevanja električnom energijom. Ovo je izjavio Rafael Grosi, direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA), tokom svog boravka u Kijevu.
Grosi je naglasio da bi za ponovni rad elektrane bilo neophodno pumpati vodu iz reke Dnjepar, što predstavlja dodatni izazov. On je istakao da su Rusi jasno dali do znanja da žele da ponovo pokrenu ovu elektranu, međutim, to, prema njegovim rečima, neće biti moguće u bliskoj budućnosti. „Nismo u situaciji neposrednog ponovnog pokretanja elektrane. Daleko od toga, trebalo bi dosta vremena pre nego što se to može učiniti“, rekao je Grosi.
Pre bilo kakvog ponovnog pokretanja, mašinerija elektrane, koja je van funkcije već tri godine, moraće biti detaljno pregledana. Ukrajinske vlasti su izrazile zabrinutost da bi pokušaji ruskih tehničara da ponovo pokrenu elektranu mogli biti opasni, s obzirom na to da ti radnici nisu sertifikovani za rad u Zaporožju.
Grosi je takođe naveo da je rusko nuklearno osoblje sposobno da izvrši ponovno pokretanje, ali je istakao da je pitanje sertifikacije više političke nego tehničke prirode. Ukrajina je, s druge strane, protestovala zbog misije IAEA koja pokušava da pristupi elektrani preko teritorije koju kontrolišu ruske snage.
Grosi je objasnio da se misija IAEA sprovodi radi zaštite bezbednosti osoblja agencije. On je naglasio da trenutno nema potrebnih garancija od ruske strane da bi se osoblje IAEA sigurno prevezlo preko linija fronta do teritorije pod kontrolom Ukrajine, kao što je to više puta učinjeno ranije.
Ova situacija dodatno komplikuje već teške okolnosti u vezi sa energentima u regionu, s obzirom na to da je Zaporožje najveća nuklearna elektrana u Evropi. Njeno zatvaranje i potencijalno ponovno pokretanje mogu imati ozbiljne posledice po energetsku stabilnost Ukrajine i šire.
Nuklearna elektrana Zaporožje je ključna tačka u sukobu između Ukrajine i Rusije, a njeno stanje i dalje izaziva zabrinutost međunarodne zajednice. Grosijeva izjava ukazuje na to da će biti potrebno vreme i dodatne napore kako bi se obezbedili uslovi za bezbedno ponovno pokretanje elektrane, ali i zaštitilo osoblje koje je uključeno u ovaj proces.
Pored pitanja sigurnosti, postoji i zabrinutost u vezi sa potencijalnim ekološkim posledicama ponovnog pokretanja ovakvog postrojenja u trenutnim okolnostima. Mnogi analitičari ističu da bi svaka greška mogla imati katastrofalne posledice, ne samo za Ukrajinu već i za okolne zemlje.
Međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije u vezi sa elektranom Zaporožje i očekuje dalja objašnjenja i akcije kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost u regionu. U isto vreme, diplomatski napori će biti neophodni kako bi se osigurala saradnja između strana u sukobu i omogućilo bezbedno upravljanje ovim kritičnim resursom.
Kao što situacija trenutno stoji, čini se da će ponovo pokretanje nuklearne elektrane Zaporožje biti dugotrajan proces koji zahteva mnogo više od tehničkih rešenja. Potrebni su politički dogovori, sigurnosni protokoli, kao i međunarodna saradnja kako bi se obezbedile sve strane koje su uključene u ovaj kompleksan i osetljiv problem.
