Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) je u 2025. godini napravila značajan strateški zaokret ka poslodavcima i privredi, ostvarivši kontakt sa više od 150.000 poslodavaca do novembra. Ovaj rezultat predstavlja rast od više od 500 odsto u odnosu na prethodnu godinu, izjavio je direktor NSZ, Milan Bosnić. On je istakao da ova promena dolazi kao odgovor na novu društveno-ekonomsku realnost, naglašavajući da Srbija više ne suočava primarni problem nezaposlenosti, već izazov nedovoljnog broja ljudi sa potrebnim znanjima i veštinama.
Bosnić je podvukao da privreda mora da se razvija i raste, a da je zadatak NSZ da obezbedi radnu snagu koja može da prati taj rast. „Kada se stvara više prilika, poslodavci unapređuju uslove rada i podižu kvalitet ponuđenih poslova, što je najbolji način da građani dobiju više šansi za zaposlenje i promenu posla“, naglasio je Bosnić.
U saopštenju NSZ, on je takođe istakao da suština zaokreta leži u promatranju ljudi kao kapitala, u koji se sistematski ulaže. Prema njegovim rečima, država i privreda treba da zajedno rade na uvećanju vrednosti ljudskog kapitala u Srbiji. „U praksi će to značiti dublje povezivanje NSZ sa kompanijama, od bržeg mapiranja potreba do ciljanih programa obučavanja i zadržavanja radnika“, rekao je.
Direktor NSZ je naglasio da tržište rada više ne trpi pasivan pristup. Potrebno je blagovremeno reagovati na nestašicu stručnih kadrova, fluktuaciju zaposlenih i brze promene u poslovnom okruženju. „Izazovi više nisu ograničeni samo na proces zapošljavanja, već uključuju motivaciju, edukaciju i zadržavanje radne snage“, dodao je Bosnić, ističući nužnost zajedničkog delovanja države i privrede.
Bosnić je takođe istakao da se logika nastavlja i nakon zapošljavanja, te da NSZ planira kontinuirano praćenje prilagođavanja i razvoja zaposlenih, kao i evoluirajućih potreba poslodavaca. „Samo kontinuiranim praćenjem i podrškom možemo obezbediti stabilno i održivo tržište rada“, rekao je, upozoravajući da je prošlo vreme dugotrajnih rešenja i da ubrzane tehnološke i geopolitičke promene čine dugoročno planiranje nesigurnijim.
On je naglasio da svi zajedno, država, kompanije i radnici, moraju biti spremni na promene i prilagođavanja, a politike i programi moraju biti modularni, iterativni i merljivi, sa spremnošću na brze korekcije. NSZ je pokrenula seriju sastanaka u većim gradovima sa Privrednom komorom Srbije, lokalnim samoupravama i poslodavcima, kako bi se usaglasili oko prioriteta tržišta rada i bolje iskoristili postojeći resursi, uz fokus na unapređenje položaja radnika.
U razgovorima koje je Bosnić imao sa kompanijama iz različitih privrednih grana, kao dominantne teme izdvojili su se nedostatak stručnih kadrova, visoka fluktuacija i potreba za dodatnim programima obuke. Kao odgovor na ove izazove, NSZ pojačava saradnju sa poslodavcima na prekvalifikacijama i dokvalifikacijama, modelima učenja kroz rad i programima zadržavanja, oslonjenim na podatke o konkretnim veštinama i profilima koji nedostaju.
U narednom periodu, NSZ, zajedno sa lokalnim samoupravama i privredom, planira da nastavi razvoj programa koji će omogućiti lakše zapošljavanje, jačanje kompetencija i bolje pozicioniranje radne snage. Fokus će biti na povećanju vrednosti ljudskog kapitala kao ključnog faktora dugoročne konkurentnosti. Ovim potezima, NSZ se nada da će doprineti održivom razvoju tržišta rada u Srbiji i obezbediti bolje uslove za sve učesnike na tržištu.
