Beogradski vodovod i kanalizacija uspešno se nosi sa tropskim talasima i visokim temperaturama, obezbeđujući stanovnicima prestonice čistu vodu za piće. Sistem vodosnabdevanja u Beogradu, sa gotovo 4.500 kilometara cevi, prolazi kroz rigorozne procese prerade vode kako bi se osigurala njena bakteriološka ispravnost. Voda se uzima direktno iz reke Save i prolazi kroz procese filtracije, ozonizacije i dezinfekcije ultraljubičastim zracima pre nego što se distribuira potrošačima.
Pogon za preradu vode Makiš je ključni deo ovog sistema, izgrađen 1987. godine kako bi se omogućila prerada vode direktno iz Save. Splavovi u priobalju Save predstavljaju najveće zagađivače, a vodovod se suočava sa problemima izazvanim nesavesnim korisnicima koji ne poštuju vodoprivredne objekte. Pogon „Makiš 2“ je pušten u rad 2015. godine, konsolidujući vodosnabdevanje Beograda i omogućavajući efikasniju preradu vode.
Savsko jezero predstavlja rezervu vode za hitne situacije, ali do sada nije bilo potrebe za korišćenjem ove rezerve zbog efikasnosti sistema prerade vode. Beograd ima dugu tradiciju snabdevanja vodom, sa vodovodom iz vremena Rimljana i turskih vladara, koji su koristili različite sisteme snabdevanja vodom za vojsku, džamije i stanovništvo.
Infrastruktura vodovoda u Beogradu ima svoje izazove, sa veoma starim cevovodima koji datiraju još iz perioda pre Drugog svetskog rata. Međutim, uprkos ovim izazovima, Beograd se ponosi svojim savremenim vodosnabdevanjem i kanalizacijom, zahvaljujući inovativnim rešenjima i kontinuiranom održavanju sistema. Beograd je postao evropski grad sa savremenom vodom i kanalizacijom još od početka 20. veka, što ga svrstava među gradove sa visokim standardom kvaliteta vode.
