Tokom pandemije, sektor ugostiteljstva pretrpeo je velike gubitke, sa brojnim lokalima koji su morali da zatvore svoja vrata, a radnici su ostali bez posla. Kada su se kafići i restorani ponovo otvorili, suočili su se sa nedostatkom radne snage. U tom kontekstu, poslodavci su bili prinuđeni da nude veće plate onima koji su ostali, kako bi privukli radnike. Uz to, troškovi rada, energenata i namirnica su značajno porasli, što je nateralo vlasnike restorana da razmotre nove strategije poslovanja.
Jedna od takvih strategija je uvođenje minimalnog iznosa koji gosti moraju potrošiti prilikom posete. Ovaj trend posebno je primetan u popularnim turističkim destinacijama. Čitateljka iz regiona podelila je svoje iskustvo iz restorana u Salcburgu, gde je na ulazu stajala tabla koja je jasno naglašavala: „Ulaz dozvoljen samo ako planirate da potrošite minimum 20 evra po osobi.“ Ova praksa može delovati neobično, ali postaje sve prisutnija u ugostiteljstvu.
Ispričala je kako su ona i njene prijateljice, umorne nakon dugog dana, naišle na ovu obavezu i odlučile da uđu, iako im se nije dopadala ideja da moraju potrošiti određeni iznos. Naručile su po picu i sok, ali to nije bilo dovoljno da dostignu minimalni iznos, pa su morale dodati dezert i kafu. Na kraju su platile 53 evra, što je značajno više od njihovog prvobitnog plana.
Slične prakse su retke u Hrvatskoj, ali u luksuznim restoranima često se dešava da konobari upozore goste o minimalnoj potrošnji, koja može dostići i 100 evra po osobi. Ova praksa dovodi do pitanja o etici ugostiteljstva i očekivanjima gostiju.
U Francuskoj je situacija još složenija. Na Azurnoj obali, mnogi restorani automatski dodaju 15% napojnice na račun, a gosti se podstiču da ostave dodatne napojnice, poput onih u američkom stilu. Ova praksa izazvala je brojne kritike, a gradske vlasti su je okarakterisale kao „reketiranje“. Gradonačelnica Sen Tropea, Silvi Sir, izjavila je da je napojnica izraz zahvalnosti, a ne obaveza, i da ovakva praksa mora prestati.
Pre dve godine, osoblje određenih restorana u Sen Tropeu sastavilo je spisak lokala koji ostavljaju najveće napojnice, što je dovelo do dodatnih kontroverzi. Jedan od ugostitelja sa Azurne obale izjavio je da posebno voli britanske turiste jer „troše puno“, dok je za turiste sa manjim budžetom rekao da ih treba „upozoriti“. Ovakve izjave pokazuju da se u ugostiteljstvu stvara razlika između turista, što može uticati na iskustvo gostiju.
Ova situacija postavlja pitanja o budućnosti ugostiteljstva i načinu na koji će se restorani prilagođavati novim ekonomskim uslovima. Sa porastom troškova i nedostatkom radne snage, ugostitelji će morati da pronađu inovativne načine kako bi zadržali profitabilnost, a da pri tom ne izgube poverenje i zadovoljstvo svojih gostiju.
U svetlu ovih promena, važno je da gosti budu svesni novih pravila i praksi koje se uvode u restoranima, kako bi mogli da uživaju u svom iskustvu bez neprijatnosti. S druge strane, ugostitelji će morati da vode računa o tome kako komuniciraju sa svojim gostima i kako postavljaju pravila koja se tiču potrošnje, kako bi očuvali dobar odnos sa njima i osigurali dugoročan uspeh svog poslovanja.
U svakom slučaju, vreme pandemije donelo je mnoge izazove za ugostiteljstvo, a način na koji se ovi izazovi prevazilaze može značajno oblikovati budućnost ovog sektora.
