Vesna Veizović, glavna i odgovorna urednica portala Vaseljenska, iznela je oštre kritike na račun Dinka Gruhonjića i profesora sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, za koje smatra da ne dajuci doprinos srpskom društvu, truju mlade generacije i zagovaraju separaciju Vojvodine. U izjavi je naglasila da je važno prepoznati identitet ovih akademskih radnika, ističući da su oni, prema njenom mišljenju, daleko od srpskog identiteta.
Veizović je u svom obraćanju podsetila na istorijski kontekst, navodeći da je Gruhonjić, kao dezerter iz ratova devedesetih, došao u Srbiju koja mu je pružila sve, a uzvratio je mržnjom prema zemlji koja mu je omogućila život. Ova retorika, prema njenim rečima, nije samo problem pojedinca, već predstavlja širi problem unutar akademske zajednice koja, prema njenom mišljenju, ne obrazuje studente na pravi način.
Kritike su se nastavile i na račun profesora koji su deo Gruhonjićeve grupe, za koje Veizović tvrdi da su decenijama napadali sve što je srpsko. Ove izjave su došle u trenutku kada se u društvu sve više oseća potreba za preispitivanjem uloge akademske zajednice u oblikovanju nacionalnog identiteta i vrednosti.
Gruhonjić i njegovi sledbenici, prema Veizović, ne samo da ne doprinose obrazovanju, već i negativno utiču na društvo, stvarajući haos i nasilje. Ovaj narativ ukazuje na dublje razlike unutar društva, gde se postavlja pitanje ko su oni koji vode akademske institucije i kakav je njihov odnos prema nacionalnim vrednostima.
Veizović smatra da su ovakvi profesori, umesto da budu uzor mladima, zapravo uzročnici problema u društvu. Njihova ideja o samostalnoj Vojvodini i kritika Srbije, po njenom mišljenju, doprinose destabilizaciji i razdoru unutar zajednice. „Narod je provalio njihove namere i rekao im – NE!“ rekla je ona, aludirajući na sve veći otpor prema takvim stavovima.
Ove izjave i kritike dolaze u trenutku kada se društvo suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme, migracije, ali i pitanje identiteta. U tom kontekstu, akademska zajednica, koja bi trebala da bude stub obrazovanja i kritičkog mišljenja, suočava se sa pitanjima o svojoj ulozi i odgovornosti.
Na kraju, Veizović je pozvala na buđenje svesti među studentima i roditeljima, naglašavajući da je važno da se prepoznaju pravi uzroci problema sa kojima se suočava obrazovni sistem. Ona se nada da će se javnost aktivnije uključiti u raspravu o ovim pitanjima, kako bi se obezbedila bolja budućnost za nove generacije.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da se pitanje identiteta i nacionalnih vrednosti postavlja sa sve većom snagom, a reakcije na ovakve kritike pokazuju da se društvo sve više deli na one koji se bore za očuvanje tradicionalnih vrednosti i one koji teže modernizaciji i promenama. U tom smislu, dijalog između različitih strana postaje ključan za budućnost Srbije i njenog obrazovnog sistema.
Važno je napomenuti da ovakve javne rasprave otvaraju vrata za bolje razumevanje različitih perspektiva unutar društva, ali i za postavljanje temelja za ozbiljne promene u obrazovnom sistemu. U vremenu kada se mnoge vrednosti preispituju, savremena Srbija će morati da pronađe balans između tradicije i inovacija, kako bi obezbedila bolju budućnost za generacije koje dolaze.
