LJUBLJANA – Novi zakon koji je u ponedeljak dobio podršku u slovenačkom parlamentu tretira celu romsku manjinu „kao bezbednosnu pretnju“, a policiji dodeljuje ovlašćenja za racije i nadzor prebivališta u tzv. označenim područjima bezbednosnog rizika, preneli su danas slovenački mediji.
Slovenačka vlada je na meti optužbi da je nakon usvajanja ovog zakona romska naselja pretvorila u „bezbednosne zone“, a policiji je dala ovlašćenja da sprovodi racije i vrši nadzor prebivališta u takozvanim „visokorizičnim područjima“ bez sudskog naloga, prenosi STA.
U ponedeljak u ponoć, parlament je podržao tzv. Šutarov zakon, nazvan po Alešu Šutaru, koji je ubijen u sukobu sa 21-godišnjim Romom kada je došao u noćni klub nakon poziva u pomoć koji je dobio od svog sina.
Ovaj zakon izazvao je veliku zabrinutost među ljudskim pravima i organizacijama koje se bore za prava manjina. Kritičari smatraju da ovakvo zakonsko rešenje predstavlja diskriminaciju prema romskoj zajednici i dodatno pogoršava njihovu već tešku situaciju u društvu. Mnogi se plaše da će policijske racije i pojačan nadzor dovesti do stigmatizacije i marginalizacije Roma, što može imati dugoročne posledice na njihovu integraciju u slovenačko društvo.
Pored toga, postoji bojazan da će ovaj zakon otvoriti vrata za zloupotrebu policijskih ovlašćenja, što može dovesti do kršenja osnovnih ljudskih prava. U tom kontekstu, organizacije za ljudska prava upozoravaju da bi ovakav pristup mogao stvoriti atmosferu straha i nesigurnosti među romskom populacijom, koja se već suočava sa brojnim preprekama u pristupu obrazovanju, zapošljavanju i zdravstvenoj zaštiti.
Vlada je, s druge strane, opravdala donošenje ovog zakona potrebom da se poveća bezbednost građana, posebno nakon tragičnog događaja koji je doveo do njegovog usvajanja. Predstavnici vlasti tvrde da je cilj zakona sprečavanje kriminalnih aktivnosti i zaštita javnog reda i mira. Ipak, mnogi se pitaju da li je ovakva politika zaista rešenje ili samo dodatno pogoršava odnose između romske zajednice i šireg društva.
U javnosti su se pojavile brojne reakcije na ovaj zakon. Neki su istakli da bi umesto mera koje su usmerene protiv romske manjine, trebalo raditi na programima koji će podstaći njihovu integraciju i pružiti im jednake mogućnosti. Takvi programi bi mogli uključivati obrazovne inicijative, podršku u zapošljavanju i pristup zdravstvenim uslugama, što bi dugoročno doprinelo smanjenju tenzija i poboljšanju kvaliteta života Roma u Sloveniji.
Takođe, postoji i zabrinutost među nekim političarima koji smatraju da ovakav pristup može dovesti do daljeg polarizovanja društva i povećanja etničkih tenzija. Oni pozivaju na dijalog i saradnju između romske zajednice i vlade, kako bi se došlo do održivih rešenja koja bi bila u interesu svih građana.
U međuvremenu, romska zajednica se organizuje kako bi se suprotstavila ovim merama. Aktivisti i predstavnici romskih organizacija najavili su proteste i druge akcije kako bi ukazali na diskriminaciju i pozvali na poštovanje ljudskih prava. Njihov cilj je da skrenu pažnju na probleme sa kojima se suočavaju i da zahtevaju promene koje će omogućiti ravnopravan tretman svih građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
Zaključak je da se ova tema neće lako smiriti, a da će reakcije na Šutarov zakon sigurno nastaviti da izazivaju debate u slovenačkom društvu. Kako se situacija bude razvijala, biće važno pratiti kako će vlasti reagovati na pritužbe i zahteve romske zajednice, kao i na međunarodnu osudu koja dolazi zbog ovog zakona. U svakom slučaju, pitanje prava manjina i bezbednosti ostaje ključno za budućnost Slovenije i njene društvene kohezije.
