Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije pripremilo je novi nacrt Zakona o zaštiti potrošača koji je trenutno na javnoj raspravi. Ovaj nacrt zakonodavstva prvi put uvodi odredbe koje se odnose na digitalne usluge i zaštitu potrošača prilikom online poručivanja. Uvodne novine uključuju pravo potrošača na naknadu štete zbog nepoštene poslovne prakse. Međutim, jedna izmena u članu 4. zakona izaziva zabrinutost među zaštitnicima prava potrošača, jer bi mogla značajno oslabiti postojeći nivo zaštite.
U obrazloženju nacrta, Ministarstvo trgovine navodi da su tokom primene važećeg zakona identifikovani nedostaci koji su sprečili njegovu punu primenu. Problemi uključuju nedovoljno uređen sistem za efikasno vansudsko rešavanje potrošačkih sporova i potrebu za jačom zaštitom potrošača u oblasti digitalnih sadržaja. Takođe, potreba za usklađivanjem sa novim direktivama Evropske unije je dodatni motiv za izradu novog propisa.
Nova pravila će omogućiti zaštitu potrošača od prevara prilikom naručivanja usluga. Trgovcima će biti zabranjeno da reklamiraju jedan proizvod, a zatim prodaju nešto potpuno drugačije. Takođe, ako isporučeni digitalni sadržaj ili usluga nisu u skladu sa ugovorom, potrošač će imati pravo na usklađivanje, umanjenje cene ili raskid ugovora.
Jedna od najznačajnijih novina je obaveza da recenzije online prodavaca budu autentične i da dolaze od stvarnih kupaca. Ovo pravilo važi i za hotele i apartmane, koji će morati da prikazuju realne slike smeštaja i neće smeti da plaćaju za bolje ocene na platformama bez odgovarajuće oznake.
Pored toga, potrošači će biti zaštićeni od nasrtljivih poslovnih praksi, kao što su obaveze da tokom besplatnog izleta, koji trgovac organizuje radi promocije, potrošač mora kupiti proizvod ili platiti bilo šta.
Međutim, iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ ukazuju na spornu izmenu člana 4. stav 1, koja bi, ako bude usvojena, mogla da omogući lokalnim samoupravama da donesu akte koji su tehnički „iznad“ zakona. Dosadašnji član 4. je jasno definisao da se zakon primenjuje na odnos trgovaca i potrošača osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača. Predložena izmena smanjuje tu zaštitu, jer se sada navodi da se zakon primenjuje osim u slučaju postojanja nekog drugog propisa, koji ne mora nužno da bude povoljniji za potrošače.
Iz „Efektive“ objašnjavaju da ovo može dovesti do situacije u kojoj lokalne samouprave mogu doneti akte koji će smanjiti prava potrošača, a istovremeno povećati prava trgovcima. Na primer, ako zakon predviđa rok od osam dana za odgovor na reklamaciju, lokalna samouprava bi mogla doneti pravilo koje produžava taj rok na šest meseci.
Ova izmena može značajno uticati na prava potrošača, jer akti niže pravne snage mogu imati jaču pravnu snagu od zakona, ukoliko je to predviđeno zakonom. Već postoje zakoni koji potrošačima daju manja prava od onih iz Zakona o zaštiti potrošača, a svaki novi akt lokalne samouprave može dodatno pogoršati situaciju.
Iz „Efektive“ takođe upozoravaju da, ukoliko dođe do izmene člana 4, potrošači neće moći da reklamiraju proizvode samo na osnovu računa, već će trgovci moći da zahtevaju dodatne dokaze o kupovini.
Nacrt zakona takođe predviđa strože kazne za kršenje pravila, koje se kreću od 50.000 do dva miliona dinara, u zavisnosti od težine prekršaja. Javna rasprava o nacrtu traje do 24. avgusta, a zainteresovani mogu dostaviti primedbe putem e-maila koji se nalazi na sajtu Ministarstva trgovine.
