Nova finansijska praksa među AI (veštačka inteligencija) startapovima privlači pažnju tržišta. Firme koje finansiraju VC (rizični kapital) fondovi utrkuju se u izgradnji AI data centara, koristeći svoje zalihe GPU-ova (grafički čip) kao zalog za zajmove. Dok VC sektor postaje sve kreativniji u povećanju ulaganja u silicijum, deo investitora sumnja da čipovi mogu biti stabilan kolateral u nestabilnoj AI trci.
Za ovu praksu najčešće se koriste visokoprofilni procesori kompanije Nvidia, koja je vodeća na polju AI tehnologije. Doskora se špekulativna euforija oko AI-ja odvijala pretežno na berzi, očigledno se to odrazilo i na cenu akcija Nvidije. Međutim, sada se uzbuđenje proširilo i na ozbiljnije sfere duga i privatnog kapitala. Banke poput JPMorgana i Deutsche Bank prepoznale su potencijal AI data centara, koji zahtevaju značajne količine kapitala za razvoj impozantnih objekata sa kontrolisanom temperaturom i neprekidnim snabdevanjem strujom. Kako procenjuje investiciona firma KKR, izgradnja jednog objekta sa kapacitetom od jednog gigavata košta oko 12 milijardi dolara.
Banke nastoje da se uključe u finansijske tokove povezane sa ovim projektima. Morgan Stanley je čak priznao da nemaju dovoljno kapitala da zadovolje ogromnu potražnju za kreditima, pozivajući se na partnerstvo sa sektorom privatnog kapitala. U međuvremenu, predstavnici privatnog kapitala nisu krili svoj apetit za finansiranje AI ambicija, a njihova inovativnost dovela je do stvaranja velikog tržišta duga obezbeđenog veoma traženim Nvidijinim GPU-ovima.
Procene govore o milijardama dolara, uključujući izveštaj Financial Timesa, prema kojem su glavne finansijske institucije kao što su BlackRock, Blackstone, Pimco i Carlyle do tada odobrile više od 11 milijardi dolara kredita takozvanim neoklaud kompanijama. Ove firme nude specijalizovanu klaud infrastrukturu za AI proizvode, što ih čini jednim od najvećih kupaca Nvidijinih čipova.
Jedan od ključnih razloga za brzi rast tržišta zajmova osiguranih GPU-ovima je dominacija Nvidije u AI hardverskom prostoru. Potražnja za njihovim čipovima daleko premašuje ponudu, što dovodi do situacije u kojoj su i kompanije sa ograničenim kapitalom spremne da rizikuju i koriste GPU-ove kao kolateral za nove zajmove. Ova praksa dodatno ubrzava ciklus zaduživanja, ali može dovesti do finansijske nestabilnosti ako se tehnološki napredak uspori ili potražnja naglo smanji.
Čipovi relativno brzo zastarevaju, procenjuje se da GPU-ovi gube polovinu vrednosti za tri godine, a samo 20 odsto vrednosti može ostati posle pet godina. Postoji i rizik od zasićenja tržišta, ako više kompanija istovremeno proda starije GPU-ove, što može drastično smanjiti cene. Bob Curley, izvršni direktor Bridge Banka, naglašava da je u tehnološkom sektoru vreme često neprijatelj.
Neizvesnost po pitanju vrednosti procesora ne poriču ni oni koji su davali zajmove sa ovim kolateralom. Jim Labe iz TriplePoint Capitala ukazuje na to da jedan čip može imati različitu vrednost u različitim kvartalima, u zavisnosti od tržišnih uslova. Neki zajmodavci smatraju da će krediti osigurani GPU-ovima ostati stabilni, jer će uvek postojati startapovi koji koriste postojeće čipove, čak i kada se pojave noviji modeli.
Međutim, ovi kreditni ugovori često se sklapaju sa jednom kompanijom, što znači da investitori nisu dovoljno diversifikovani i izloženi su rizicima bankrota ili tržišnih šokova. Takođe, postoje i složeni pravni okviri vezani za prava na GPU-ove. Geopolitička situacija takođe igra značajnu ulogu, posebno u kontekstu ograničavanja izvoza visokotehnoloških proizvoda između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Uprkos dozvolama za prodaju određenih AI čipova u Kini, ostaje neizvesnost u vezi sa njihovom prisutnošću na tom tržištu, jer Peking vrši pritisak na domaća preduzeća da izbegavaju korišćenje američkih čipova. Nvidia je nedavno izjavila da ne namerava da plaća proviziju bez zvanične regulative koja bi to zahtevala. U svetlu ovih faktora, praksa korišćenja GPU-ova kao kolaterala ostaje rizična i podložna promenama na tržištu.
