Balkan se ponovo suočava sa talasom nacionalizma, ali stručnjaci upozoravaju da to nije nešto novo. Naime, kako navodi politikolog Stefan Surlić, nacionalizam u ovom regionu nikada nije zaista nestao, već je bio pritajen, čekajući pogodan trenutak da se manifestuje. U razgovoru za emisiju „Despot Stefan“, Surlić objašnjava da su trenutni međunacionalni sukobi i tenzije rezultat starih obrazaca ponašanja koji su se ponovo aktivirali zbog trenutne političke i ekonomske nestabilnosti.
Prema njegovim rečima, nacionalizam se u regionu prepliće sa osećajem političke nesigurnosti i ekonomskih problema, što stvara plodno tlo za njegovo bujanje. „Vidimo atmosferu netrpeljivosti na svim nivoima, od vršnjačkog nasilja do sukoba među odraslima. Nacionalizam nije jedini problem, ali je najvidljiviji i najlegitimizovaniji,“ objašnjava Surlić, ističući da društvo toleriše mržnju prema drugim narodima.
Surlić takođe naglašava da nacionalizam služi kao političko oružje. Političari ga koriste kao opravdanje za nečinjenje, skrećući pažnju s realnih problema građana. „Dovoljno je izgovoriti fraze o tome da ‘hoće da nam sruše državu’, i političar više ne mora da radi na realnim problemima,“ kaže on. Ova manipulacija emocijama omogućava političarima da dobiju jeftine poene, dok istovremeno održavaju konfliktne narative koji sprečavaju pomirenje među narodima.
Despot Kovačević, još jedan stručnjak koji je govorio o ovoj temi, smatra da se na Balkanu ne susrećemo s „čistim“ nacionalizmom, već sa njegovim manipulativnim verzijama. On tvrdi da političke elite koriste nacionalizam kao sredstvo za održavanje moći, često mešajući ljubav prema naciji s negativnim manifestacijama nacionalizma. Kovačević ukazuje na to da incidenti poput zviždanja himni na sportskim događajima predstavljaju instrumentalisaciju emocija, koja služi političkim ciljevima.
Iako je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma prošlo 30 godina, Kovačević primećuje da teme rata i etničkih sukoba i dalje dominiraju javnim prostorom. „Osećaj je kao da se rat završio juče,“ kaže on, upirući prstom na političku upotrebu identitetskih razlika koja stvara distancu među narodima.
Oba stručnjaka se slažu da je ključni problem u tome što politički diskurs održava konflikt živim. „Dok god se prošlost koristi kao politička valuta, a istina se izbegava, ne možemo govoriti o stvarnoj normalizaciji odnosa,“ zaključuje Kovačević.
Surlić takođe naglašava da dok građani ne budu uvereni da postoji mogućnost pomirenja, Balkan će ostati zaglavljen u hladnom miru. „Nema rata, ali rat kao narativ nije završen,“ dodaje on, ističući da istraživanja pokazuju visoku međusobnu mržnju među različitim narodima, posebno između Srba i Albanaca.
Ovaj sveprisutan nacionalizam, koji se manifestuje kroz politički populizam i manipulaciju, stvara dodatne tenzije u regionu. „Nacionalizam ovde nije identitet – on je sredstvo. A populizam je mehanizam kojim se to sredstvo aktivira,“ ocenjuje Kovačević.
Iako su glasovi za pomirenje prisutni, oni često ostaju u senci polarizovanih narativa i političkih igara. „Na Balkanu se želi opravdanje, a ne istina,“ zaključuje Kovačević, ukazujući na to da bi istina mogla da naruši politički konstruisane identitetske priče.
U ovoj atmosferi, važno je postaviti pitanje: Da li ćemo ikada moći da prevaziđemo teret prošlosti i izgradimo budućnost zasnovanu na razumevanju i pomirenju, ili će nas nacionalizam i dalje vući unazad?
