Snimci koji prikazuju poslednje sekunde kobnog leta Antonova An-22, poznatog kao Antej, pružaju veoma jasan uvid u strahote kroz koje je posada prošla. Ovi snimci, za koje se tvrdi da su autentični, ali su sofverski poboljšani, jasno pokazuju da je došlo do loma konstrukcije ovog gigantskog aviona, čija masa pri poletanju može preći i 250 tona.
Prema dosadašnjim informacijama, avion je poleteo nakon obavljenih tehničkih radova, a svih sedam članova posade je poginulo. Let je započeo sa vojnog aerodroma gde su obavljeni tehnički pregledi. Ubrzo nakon poletanja, avion je ušao u koridor koji se često koristi za probne letove, ali je nažalost došlo do tragedije. Sve članove posade, njih osam, zadesila je smrt u ovoj nesreći.
Antonov An-22 je prvi širokotrupni transportni avion na svetu, koji je prvi put poleteo sredinom šezdesetih godina. Ovaj avion je poznat po svojoj impresivnoj konstrukciji i i dalje predstavlja jednu od najznačajnijih dostignuća u avijaciji. Pokreću ga četiri turboprop motora NK-12MA, koji su među najsnažnijim turboprop motorima ikada proizvedenim, sa snagom od oko 15.000 konjskih snaga svaki. Ova konfiguracija omogućila je An-22 da pruži performanse koje su prevazilazile mogućnosti mnogih mlađih transportnih aviona.
An-22 je prvobitno napravljen za transport interkontinentalnih balističkih projektila u vreme Hladnog rata, kada su tenzije bile na vrhuncu. Njegova unutrašnjost ima prostor za teret dužine oko 33 metra, što mu omogućava da transportuje teške terete, uključujući tenkove, oklopna vozila i rakete, ukupne mase do oko 80 tona. Ovaj avion je bio ključan za strateški transport u to vreme.
Međutim, iako je An-22 ostao u operativnoj upotrebi, danas ih ima samo nekolicina. Većina aviona proizvedena je tokom sedamdesetih godina, a starost konstrukcije, ograničena dostupnost rezervnih delova i zahtevi za održavanje ozbiljno utiču na mogućnost njihove današnje eksploatacije. Mnogi od ovih aviona su povučeni iz upotrebe zbog starenja i troškova održavanja.
Stručnjaci ističu da istraga nesreće treba da pruži odgovor na pitanje kako i zašto se tragedija dogodila. Mogući uzroci uključuju zamor materijala ili neotkrivenu ili netretiranu koroziju, što se postavlja kao jedan od mogućih faktora koji su doveli do loma konstrukcije. Ove nesreće ukazuju na potrebu za detaljnijim pregledima i održavanjem starijih aviona kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
U svakom slučaju, gubitak svih sedam članova posade u ovakvoj nesreći je tragičan, i ostavlja dubok trag na porodice i prijatelje koji su ostali iza njih. Ova tragedija takođe otvara pitanja o bezbednosti starijih aviona i potrebnim standardima održavanja koji bi trebalo da budu implementirani kako bi se obezbedila sigurnost putnika i posade.
Ova nesreća je još jedan podsetnik na izazove sa kojima se suočava avijacija, posebno kada je reč o starijim modelima aviona koji su i dalje u upotrebi. S obzirom na to da je tehnologija napredovala, važno je obezbediti da stariji avioni budu održavani na najvišem nivou kako bi se smanjio rizik od nesreća i očuvala sigurnost u vazdušnom saobraćaju.
