Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN prvi put će primiti privatne finansije donatora koji su obećali 860 miliona evra za veliki projekat izgradnje najmoćnijeg akceleratora čestica na svetu, piše danas nemački list Spiegel. Ova novina predstavlja značajan korak za CERN, koji je do sada bio gotovo potpuno zavistan od javnog finansiranja svojih istraživačkih projekata.
Generalna direktorka CERN-a, Fabiola Đanoti, izjavila je da je ovo prvi put u istoriji da su privatna lica i fondacije podržali jedan projekat ove organizacije. U svetu nauke, ovakva podrška može značajno ubrzati istraživačke procese i omogućiti razvoj novih tehnologija. Međutim, kako bi se dostigla ukupna potrebna suma za projekat, koja se procenjuje na oko 15 milijardi evra, potrebno je prikupiti još značajna sredstva.
Među donatorima koji su se odazvali pozivu CERN-a su neka od najpoznatijih imena iz sveta tehnologije i inovacija. Fondacija Breakthrough Prize, koju je osnovao milijarder iz Silikonske doline, Jurij Milner, kao i Fond za strateške inovacije Erika i Vendi Šmit, bivšeg direktora Gugla, doprinose ovom ambicioznom projektu. Takođe, francuski magnat u oblasti telekomunikacija, Gzavije Nil, takođe se pridružio donatorima.
Iako je obezbeđeno značajno finansiranje, istraživački centar nije želeo da objavi detalje o uslovima vezanim za ova finansijska sredstva. To može ukazivati na određene strateške planove ili očekivanja koja organizacija ima u vezi sa ovim projektom. U svakom slučaju, ovakva privatna ulaganja mogu otvoriti vrata za nove mogućnosti u istraživanju subatomskih čestica i razumevanju univerzuma.
CERN se već dugi niz godina bavi istraživanjem fundamentalnih pitanja u fizici, a izgradnja novog akceleratora čestica mogla bi doneti revolucionarne promene u ovom polju. Planira se izgradnja akceleratora koji će biti znatno jači od trenutnog Large Hadron Collider-a (LHC), koji je od 2008. godine postavio mnoge važne naučne temelje, poput otkrića Higgsovog bozona.
Međutim, kako bi projekat bio realizovan, neophodno je dobiti odobrenje svih 25 zemalja članica CERN-a. Odluka se očekuje tokom 2028. godine, a trenutna situacija ukazuje na to da neki članovi možda neće biti spremni da podrže finansijski tako obiman projekat. Nedavne informacije sugerišu da Kina za sada ne planira izgradnju sličnog akceleratora, što može uticati na globalnu konkurenciju u oblasti istraživanja čestica.
CERN je poznat po svojim inovacijama i otkrićima koja su oblikovala modernu fiziku, ali i po izazovima sa kojima se suočava kada je reč o finansiranju. U prošlosti su se suočavali s problemima kada je trebalo obezbediti sredstva za nova istraživanja, a sada, sa privatnim donacijama, otvara se mogućnost za dodatna istraživanja i napredak.
Ova situacija može značiti i promenu u načinu na koji se finansiraju istraživački projekti. U svetu u kojem su privatni investitori sve više zainteresovani za nauku i tehnologiju, ovakva ulaganja mogu postati norma, a ne izuzetak. Međutim, važno je da se očuva integritet istraživanja i da se osigura da privatni interesi ne utiču na naučne ciljeve.
U zaključku, privlačenje privatnih sredstava može doneti značajne koristi za CERN i globalnu naučnu zajednicu, ali je važno pratiti kako će se ovaj proces razvijati i koje će posledice imati na budućnost istraživanja čestica. U narednim godinama, svi očajnički očekujemo odluku o budućnosti ovog ambicioznog projekta koji bi mogao da pomeri granice našeg razumevanja univerzuma.
