Nekadašnji američki ambasador Vilijam Montgomeri, tokom posete Banjaluci, izneo je svoja zapažanja o promenama u pristupu Sjedinjenih Američkih Država prema zapadnom Balkanu pod novom administracijom. On je istakao da se sadašnji predsednik SAD-a, Donald Tramp, razlikuje od prethodnika po svom stavu prema ovom regionu, te naglasio da je ukidanje sankcija dobar znak za buduće odnose.
Montgomeri je izjavio da SAD već preduzimaju korake ka poboljšanju odnosa sa zapadnim Balkanom, naglašavajući da je ukidanje sankcija važan korak ka izgradnji poverenja. „Dobar je znak što su sankcije ukinute i ako će bilo ko raditi na promeni tog odnosa, to je administracija Donalda Trampa,“ rekao je Montgomeri. Njegova izjava dolazi uoči razgovora sa studentima Filozofskog fakulteta u Banjaluci, gde je govorio o svojoj knjizi „Ne/diplomatski životi“, koja je nedavno prevedena na srpski jezik.
Tokom svog obraćanja, Montgomeri je postavio pitanje postojanja OHR-a (Ureda visokog predstavnika) kao jednog od gorućih problema. On je izrazio sumnju u efikasnost OHR-a, ističući da je 30 godina nakon rata prisustvo visokog predstavnika neodrživo i da BiH ne bi trebala biti pod nadzorom stranih aktera. „Kao da je zemlja druge kategorije. Vreme je da se ove stvari menjaju,“ kazao je on, naglašavajući potrebu za većim autonomijama unutar BiH.
Povodom obeležavanja 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Montgomeri je ukazao na to da bi ovaj sporazum trebalo posmatrati kao osnovu za dalje pregovore i dogovore među stranama. On je istakao da je Dejtonski sporazum omogućio svim stranama da zastupaju svoja prava, ali je takođe naglasio potrebu za promenama i prilagođavanjima koja su sada neophodna. „Dejtonskom mirovnom sporazumu se pristupa kao nekoj čvrsto pisanoj reči, a građanima su potrebne promene i prilagođavanja,“ rekao je Montgomeri.
U svojoj knjizi „Ne/diplomatski životi“, Montgomeri se bavi različitim aspektima diplomacije, naglašavajući važnost ličnih kontakata i interakcije sa ljudima u diplomaciji. On je ukazao na to da postoje različite vrste diplomata, od onih koji obavljaju oficijelne dužnosti do onih koji teže dubljem razumevanju lokalnih problema i potreba. Ova knjiga ima za cilj da prikazuje humaniju u diplomatskom radu i potrebu za stvarnim povezivanjem sa ljudima.
Montgomeri je takođe naglasio da je važno da diplomatski predstavnici ne budu samo „laki“ u obavljanju svojih dužnosti, već da se aktivno angažuju i razumeju kontekst u kojem deluju. Njegov pristup, koji se oslanja na lične kontakte i dijalog, može doprineti boljem razumevanju složenih situacija u regionu.
Na kraju, Montgomeri je izrazio optimizam da nova američka administracija može doneti pozitivne promene u pristupu Balkanu, što bi moglo rezultirati stabilnijim i mirnijim okruženjem. Njegove reči su odjeknule među prisutnima, posebno među studentima koji su imali priliku da čuju njegove stavove o važnosti angažovanja i promena u regionu. Montgomeri je ostavio snažan utisak, podstičući mlade ljude na razmišljanje o njihovoj ulozi u budućnosti Balkana i šire.
