MOSKVA – Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji. Genetski faktori utiču na izbor i doziranje lekova za snižavanje krvnog pritiska, saopštila je pres služba univerziteta.
„17. maj je Svetski dan borbe protiv hipertenzije. Mladi naučnici sa Univerziteta Sečenov predložili su pristup koji lečenje ove bolesti čini personalizovanijim i preciznijim. Na osnovu identifikovanih genetskih faktora koji utiču na efikasnost antihipertenzivnih lekova, istraživači su razvili algoritam za izbor medikamentozne terapije i doziranja za pacijente“, istakla je pres služba, prenosi TASS.
Istraživački tim sa Odeljenja za kliničku farmakologiju na Institutu za kliničku medicinu Univerziteta Sečenov sproveo je studiju sa ciljem da identifikuje uzroke razlika u odgovorima pacijenata na standardnu antihipertenzivnu terapiju. Individualne genetske karakteristike pojavile su se kao ključni faktor.
Studija je obuhvatila 179 pacijenata sa novodijagnostikovanom hipertenzijom koji prethodno nisu lečeni od nje. Svim učesnicima su propisani blokatori receptora angiotenzina II (IRB) – irbesartan ili valsartan – kao monoterapija ili kombinovana terapija. Pre lečenja, podvrgnuti su genetskom testiranju. Tokom tri meseca, istraživači su procenjivali nivoe krvnog pritiska, sprovodili laboratorijske testove i merili nivoe lekova u krvi.
Studija je identifikovala ključne genetske varijante povezane sa efikasnošću lečenja. Takođe je identifikovan genetski marker za povećan rizik od razvoja arterijske hipotenzije (tj. krvnog pritiska sniženog na nepoželjan nivo) tokom lečenja irbesartanom – varijanta gena CYP2C9*3. Nosioci ove varijante imali su značajno veću verovatnoću da razviju arterijsku hipotenziju (vrtoglavica, slabost).
Naučnici su zaključili da je alternativna terapija, uključujući valsartan, poželjnija za takve pacijente. „Naša studija je pokazala da genetske karakteristike pacijenta mogu značajno da utiču na efikasnost i bezbednosni profil antihipertenzivne terapije“, primetila je Ekaterina Rebrova, profesorka Katedre za kliničku farmakologiju i vodeća autorka studije.
Ona je navela da su na osnovu ovih podataka razvili i patentirali algoritam za personalizaciju početne antihipertenzivne terapije blokatorima receptora angiotenzina II. Rezultati rada objavljeni su u časopisu „Farmacija i farmakologija“.
Novi pristup lečenju visokog krvnog pritiska predstavlja značajan korak napred u medicini, jer omogućava da se svaka terapija prilagodi pojedinačnim potrebama pacijenata, uzimajući u obzir njihove genetske predispozicije. To može značajno povećati efikasnost lečenja i smanjiti rizik od neželjenih efekata koji se mogu javiti kod standardnih tretmana.
Arterijska hipertenzija je jedan od najčešćih zdravstvenih problema u svetu, i može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su srčani udar, moždani udar i hronična bubrežna oboljenja. Stoga je važno razvijati nove pristupe u njenom lečenju koji će biti usmereni na individualne karakteristike pacijenata.
Istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta Sečenov može otvoriti nova vrata u personalizovanoj medicini, gde će se lekovi prilagođavati na osnovu genetskih informacija, što može dovesti do boljih zdravstvenih ishoda. U svetlu ovih saznanja, moguće je očekivati da će se u budućnosti slični pristupi primeniti i na druge medicinske oblasti, što bi moglo značajno promeniti način na koji pristupamo zdravlju i lečenju bolesti.
Stručnjaci se nadaju da će ovaj inovativni pristup lečenju arterijske hipertenzije doprineti smanjenju globalnog tereta ovog oboljenja i poboljšanju kvaliteta života pacijenata širom sveta.
