Predstavnici stranaka vlasti i opozicije u Srbiji različito ocenjuju predlog Nemačke i Francuske za postepeno pristupanje zemalja kandidata Evropskoj uniji. Ovaj non-pejper, koji su Francuska i Nemačka predstavile pred samit u Tivtu, sugeriše da bi zemlje Zapadnog Balkana, kao i Moldavija, trebalo da budu više uključene u rad institucija EU pre nego što postanu punopravni članovi.
Stranke u Srbiji su iznele svoje stavove o ovom predlogu, pri čemu se može primetiti razlike u mišljenju. Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka smatra da ovaj model više predstavlja „čekaonicu“ nego brzu traku ka članstvu u EU. Ona ističe da Srbija već više od decenije suočava sa istim zahtevima Brisela, ali bez vidljivog napretka u njihovom ispunjavanju.
Duško Lopandić iz stranke Srbija centar nove ideje ukazuje na to da se radi o predlogu koji još uvek nije ušao u formalnu proceduru, ali ga smatra značajnim jer dolazi od dve najznačajnije države članice EU. On je podsetio da klasičan proces proširenja EU i dalje postoji, ali da je Srbija u njemu „zaglavljena već više od pet godina“. Lopandić vidi nove ideje kao privremeno rešenje, koje bi moglo da omogući zemljama regiona da se vrate na normalan put proširenja.
Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije komentariše da ovaj predlog nije presudan za evropski put Srbije, ali ga vidi kao signal dobre volje Brisela. Ona smatra da je to pokušaj EU da ublaži očigledne dvostruke aršine u politici proširenja. Prema njenom mišljenju, reč je o pokušaju da se Srbija ne isključi iz procesa, ali ne smatra da je to ključno za trenutnu situaciju.
Milenko Jovanov iz Srpske napredne stranke smatra da je inicijativa rezultat unutrašnjih neslaganja u Evropskoj uniji oko daljeg proširenja. On naglašava da EU ovim predlogom pokušava da zadrži zemlje regiona u svojoj sferi uticaja, kako bi sprečila eventualni uticaj drugih sila, bilo sa Istoka ili Zapada. Jovanov smatra da je važno da Srbija ostane deo procesa evropskih integracija, bez obzira na model koji će biti primenjen.
U vezi sa usklađivanjem spoljne politike Srbije sa politikom EU, Duško Lopandić naglašava da je nakon 2022. godine i početka rata u Ukrajini, proširenje EU postalo geopolitičko pitanje. Prema njegovim rečima, Srbija je sama sebi nametnula dodatne prepreke, između ostalog neusklađivanjem sa spoljnom politikom EU. On smatra da bi Srbija trebalo da uskladi svoju politiku sa EU, posebno kada je reč o sankcijama Rusiji.
Nestorovićeva se slaže da Srbija mora jasno da se opredeli ako želi članstvo u EU. Ona ističe da nije moguće istovremeno insistirati na evropskim integracijama i graditi politiku oslonjenu na više različitih centara moći. Snežana Paunović naglašava da se pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom EU ne može svesti samo na odnos prema Rusiji, podsećajući da postoje i drugi principi koje EU olako previđa.
Milenko Jovanov iz Srpske napredne stranke, sa druge strane, ocenjuje da su ključne prepreke za Srbiju odbijanje da uvede sankcije Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti Kosova. On smatra da bi rešavanje ovih pitanja otvorilo put za napredak u evropskim integracijama.
U zaključku, stavovi predstavnika stranaka u Srbiji o francusko-nemačkom predlogu za fazno pristupanje zemalja kandidata EU variraju, ali se većina slaže da je važno da Srbija ostane deo procesa evropskih integracija. Dok jedni smatraju da je predlog samo privremeno rešenje ili signal dobre volje, drugi ističu da je potrebno ozbiljno razmatrati i usklađivati spoljnu politiku sa EU kako bi se omogućio napredak na putu ka članstvu.
