Grupa političara iz centralne i istočne Evrope, predvođena Poljskom i Mađarskom, izrazila je odlučnu spremnost da se suprotstavi Evropskoj uniji u vezi sa planom raspodele tražilaca azila prema kvotama. Ove zemlje, među kojima su i Slovačka i Češka, jasno su stavile do znanja da neće učestvovati u sistemu kvota koji je predložila Evropska komisija.
U utorak, Evropska komisija objavila je novi plan koji ima za cilj smanjenje tereta za zemlje koje se suočavaju sa velikim brojem migranata, poput Italije, Španije i Grčke. Ovaj plan podrazumeva da države centralne i istočne Evrope pruže pomoć, što je naišlo na oštar otpor pomenutih zemalja. Poljska i Mađarska su odmah nakon objave izveštaja Komisije potvrdile da neće prihvatiti relocirane migrante niti će uplaćivati finansijska sredstva za pomoć.
Poljski premijer Donald Tusk, pod pritiskom konzervativne opozicije, naglasio je da Poljska neće prihvatati migrante u okviru Migracionog pakta, kao ni plaćati za to. Sličan stav zauzeo je i mađarski premijer Viktor Orbán, koji je rekao da Mađarska neće podržati Migracioni pakt i da neće primati migrante. Ove izjave dolaze uoči predstojećih izbora u Mađarskoj, gde Orbán želi da migracije postanu centralna tema, ističući politiku „nulte migracije“.
Prema Paktu o migracijama i azilu, sve članice EU trebaju da doprinesu kako bi olakšale teret zemljama koje su pod migracionim pritiskom. Ovaj doprinos može se ostvariti na tri načina: preseljenjem tražilaca azila, plaćanjem od 20.000 evra po osobi za koju se ne pristaje na relociranje, ili finansiranjem operativne podrške u zemljama kao što su Italija i Španija. Ukupan iznos i udeo relokacija će biti definisan do kraja godine, a svi članovi EU moraju formirati „fond solidarnosti“.
Mađarska i Slovačka su ranije uputile slične poruke Briselu, naglašavajući da neće učestvovati u planu. Slovački premijer Robert Fico takođe je istakao da njegova zemlja neće uplaćivati sredstva u fond solidarnosti, pridružujući se Orbánovom stavu o „nuli migranata“. Budući češki premijer Andrej Babiš, iako nije formirao vladu, već je odbacio sistem kvota, pozivajući se na „razloge nacionalne bezbednosti“.
Teoretski, sve države članice EU bi trebale da pokažu solidarnost prema zemljama koje se suočavaju sa najvećim brojem dolazaka migranata. Ipak, moguće je pregovarati o izuzecima. Prema procenama Komisije, Poljska i Češka su među zemljama koje bi mogle zatražiti izuzeće iz fonda solidarnosti, smatrajući da su i same u situaciji sa značajnim migracionim pritiscima.
Zvaničnici EU su potvrdili da se očekuje da Poljska odmah zatraži izuzeće, dok će Češka uskoro učiniti isto. Svako izuzeće mora odobriti kvalifikovana većina ministara EU, što znači da će 15 od 27 članica, koje predstavljaju najmanje 65% ukupne populacije EU, morati to podržati. Ukoliko se nekoj zemlji odobri izuzeće, njen udeo relokacija i finansijskih doprinosa neće se preraspodeliti među drugim državama, što bi moglo smanjiti pomoć zemljama pod migracionim pritiskom.
Ova situacija može izazvati ozbiljne reakcije Evropskog saveta, a definisanje „fonda solidarnosti“ i uslova za izuzeće postaje osetljivo pitanje. Diplomatija u EU priznaje da bi odobravanje izuzeća jednoj zemlji, dok se drugoj uskraćuje, moglo izazvati dodatne tenzije među članicama. S obzirom na to da je Komisija propustila rok za predlog do 15. oktobra, očekuje se da će se tema raspravljati na završnom samitu Evropskog saveta zakazanom za 18. i 19. decembar.
