Naredna radna godina Evropske komisije (EK) biće obeležena pomakom sa Zelenog dogovora ka novom industrijskom pristupu usmerenog na jačanje konkurentnosti. Ove promene proističu iz plana rada EK za 2026. godinu, koji će biti predstavljen sledeće nedelje u Strazburu, a u koji je briselski portal Euraktiv imao uvid.
Dokument, koji se sastoji od 30 strana, uključuje predloge budućih zakona, postojeće inicijative koje čekaju razmatranje i planirana povlačenja određenih propisa. Ovaj plan označava važan korak u prilagođavanju evropske regulative kako bi se bolje odgovorilo na izazove savremenog tržišta i globalne konkurencije.
Prema nacrtu dokumenta, ključna reforma „REACH“ regulative, koja se bavi hemikalijama u EU, neće se naći u programu za 2026. godinu, što sugeriše da se očekuje njeno usvajanje tokom te godine. Ova odluka ukazuje na to da Komisija želi da se fokusira na brže implementiranje važnih zakona koji mogu imati direktan uticaj na industriju i konkurentnost.
Jedina druga inicijativa iz oblasti životne sredine koja je predviđena za 2026. godinu jeste Zakon o cirkularnoj ekonomiji, čije je predstavljanje najavljeno za treći kvartal. Ova inicijativa ima za cilj da promoviše održive prakse i smanji otpad u industriji, što je ključno za postizanje ciljeva održivog razvoja.
Do kraja marta očekuje se i reforma energetskog bezbednosnog okvira EU, koja bi ujedinila regulative za gas i električnu energiju u jedinstveni zakon. Ova reforma je posebno važna u svetlu trenutnih energetskih kriza i potreba za stabilizacijom snabdevanja energentima.
Elektrifikacija će takođe biti ključna tema energetskih inicijativa sledeće godine. Planira se poseban akcioni plan u prvom kvartalu, kao i zakonodavna inicijativa o „pojednostavljenju procesa elektrifikacije“ u trećem kvartalu. Ovaj pristup je potrebna reakcija na sve veću potražnju za električnom energijom i prelazak na održivije energetske izvore.
Na kraju, EK prepoznaje da su posledice klimatskih promena već prisutne, te je za treći kvartal godine planirano predstavljanje plana za prilagođavanje na klimatske promene. Ovaj plan će obuhvatiti strategije i mere koje će pomoći EU da se nosi sa izazovima koje donose klimatske promene, kao što su ekstremni vremenski uslovi i povećanje nivoa mora.
Među predlozima se nalazi i dugo najavljivani zakonodavni okvir poznat kao „28. režim“, koji bi omogućio određenim preduzećima da zaobiđu nacionalne propise. Njegovo predstavljanje je planirano za prvi kvartal 2026. godine i može značajno uticati na način na koji preduzeća posluju unutar EU.
U drugom kvartalu očekuje se i takozvani „poreski omnibus“, kao i ažurirani predlozi o javnim nabavkama, nadzoru tržišta i usklađenosti proizvoda. Ove inicijative su deo šireg plana EK da se unapredi efikasnost i transparentnost u poslovanju unutar EU.
Konačnu verziju plana rada za 2026. godinu treba da usvoji Evropska komisija do kraja naredne sedmice. Predsednica Komisije, Ursula Fon der Lajen, ima obavezu da ovaj dokument predstavi poslanicima Evropskog parlamenta u predviđenom roku. Ova predstavljanje će biti ključni trenutak za usmeravanje budućih politika i zakonodavnih inicijativa u EU, sa posebnim fokusom na jačanje konkurentnosti i održivosti evropske industrije.
S obzirom na sve veće izazove s kojima se Evropska unija suočava, uključujući klimatske promene i globalnu konkurenciju, jasno je da će 2026. godina biti ključna za oblikovanje budućnosti evropskog tržišta i industrije.
