Mozak može da zadrži određeni stepen svesti satima nakon što lekari proglase pacijenta mrtvim, pokazali su podaci sa naučne konferencije održane u američkoj državi Arizona. Ova saznanja, koja su preneta od strane Tajmsa, otvaraju nova pitanja o definiciji smrti i procesu reanimacije.
Na konferenciji su proučavana iskustva ljudi koji su preživeli srčani zastoj, a jedna od učesnica je istakla potrebu za ponovnom procenom „reverzibilnosti smrti“. Preporučila je da lekari nastave sa pokušajima reanimacije pacijenata duže nego što je to do sada bila praksa. Takođe, istakla je da bi bolnice trebalo da preispitaju trenutak kada započinju sa uzimanjem organa za donaciju.
U trenutnoj medicinskoj praksi, smrt se definiše kao nepovratan prekid cirkulatornih i moždanih funkcija. Međutim, kako je naglasila studentkinja sa Državnog univerziteta Arizone, Ana Fauler, trenutak kada se to dešava može biti mnogo složeniji nego što se ranije mislilo. Ona je navela da prelaz između života i smrti možda nije trenutna promjena svesti, već „postepeni proces“ koji nauka sve više ispituje.
Fauler je na sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke u Finiksu ukazala na nove dokaze koji sugerišu da biološke i neuronske funkcije ne prestaju naglo. Umesto toga, opadaju postepeno, što ukazuje na to da smrt može biti proces, a ne samo trenutni događaj.
Prema njenim rečima, studije o srčanom zastoju pokazuju da do 20 procenata preživelih izveštava o svesnim iskustvima tokom perioda odsutne kortikalne aktivnosti. Neki od njih takođe prijavljuju proverljive percepcije. Fauler je analizirala brojne studije i akademske radove, uključujući istraživačke radove o „neuroelektričnoj aktivnosti na pragu smrti“. Jedno od istraživanja iz 2019. godine otkrilo je da mozak može emitovati električne signale mnogo minuta, pa čak i sati nakon smrti, ako je sačuvan.
Sem Parnija, direktor istraživanja intenzivne nege i reanimacije na Univerzitetu u Njujorku, naglasio je da je verovatno da mnogi ljudi koji umru u bolnici još uvek čuju reči „vreme smrti“, jer ostaju svesni duže nego što se to očekuje. Istraživanje iz 2023. godine u časopisu „Resuscitation“ pokazalo je da se svest, budnost i kognitivni procesi mogu javiti tokom srčanog zastoja i do sat vremena dok se izvode vežbe reanimacije.
Fauler je istakla da smrt treba posmatrati kao fenomen sa različitim fazama. „Imate rak trećeg stadijuma, rak drugog stadijuma. Pa, postoje i faze smrti,“ navela je ona. Ona je dodala da su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo optimalno vreme za uzimanje organa od donora nakon njihove smrti. Razumevanje biološkog vremena smrti može pomoći da se osigura da se odluke o donaciji donose sa naučnom tačnošću i etičkom jasnoćom.
Na kraju, Fauler je podsetila da istraživanja pokazuju da mozak ne prestaje da funkcioniše odmah kada srce prestane da kuca. Kratki naleti organizovane moždane aktivnosti, često opisivani kao svesnost, mogu se javljati nakon srčanog zastoja, a neki pacijenti koji su oživljeni prijavljuju svesna iskustva tokom ovog perioda. Ova otkrića doprinose razumevanju fenomena bliske smrti i otvaraju nova pitanja o prirodi svesti i trenutku smrti.
