Miljana Kecmanović, kojoj se zajedno sa suprugom Vladimirom sudi zbog zanemarivanja sina Kostu, koji je pre tri godine izvršio masakr u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, nije mogla da vidi svog sina na nedavnom suđenju. Na ročištu, Miljana je tražila da Kosta može da se okrene prema njoj, ali je sudija Dragan Martinović odbio njen zahtev, objašnjavajući da to nije u skladu sa pravilima suda.
Kosta je, prilikom ulaska u sudnicu, gledao isključivo u sudiju, dok su njegovi roditelji sedeli u staklenim boksovima iza njega, zajedno sa porodicama ubijene dece koje su oštećene u ovom postupku. Tokom ispitivanja, kada je sudija pitao optužene da li žele da postave pitanje svom sinu, Miljana je podigla ruku i, uplakana, pitala da li Kosta može da se okrene. Kada joj je rečeno da to nije dozvoljeno, izjavila je da više nema pitanja.
Kosta se već skoro tri godine nalazi na dečijoj neuropsihijatrijskoj klinici u KBC Srbije, gde mu jedino doktorka može prići, dok on po ceo dan čita knjige, među kojima su poslednjih meseci i dela Dostojevskog i drugih ruskih klasika.
Ovo suđenje je ponovljeno nakon što je prva prvostepena presuda njegovim roditeljima ukinuta. Njih dvoje su optuženi za zanemarivanje deteta, a otac i za teško delo protiv opšte sigurnosti, jer nije adekvatno obezbedio oružje, koje je Kosta iskoristio da izvrši zločin. Tokom gotovo četiri sata svedočenja, Vladimir Kecmanović je sedeo pognut, držeći ruke na licu, dok je Miljana plakala kada je Kosta ušao u sudnicu.
Na suđenju je svedočio i Ivan Božović, otac ubijene Ane, koji nije bio prisutan na prethodnom ročištu. Ispričao je kako je saznao za pucnjavu i kako je to uticalo na njegov život. Njegova ćerka, koja je bila u petom razredu, nije poznavala Kostu.
Prema nezvaničnim informacijama, pošto je suđenje bilo zatvoreno za javnost, Kosta je na postavljena pitanja odgovarao kratko, u dve ili tri reči, a ponekad je govorio „jesam“, „nisam“, ili „ne sećam se“. Njegovi odgovori dolazili su uz duge pauze, što je produžilo trajanje njegovog svedočenja na više od četiri sata. Izveštaji sugerišu da nije menjao svoj iskaz, već ga je dopunio, ističući da sada bolje razume odnose sa vršnjacima u školi i da doživljava postupke svoje majke na drugačiji način.
Otac ubijene Angeline, Anđelko Aćimović, smatra da je Kosta instruisan da brani svoje roditelje tokom svedočenja i da su njegovi odgovori izgledali kao da ih je napamet naučio. Međutim, ističe da su u daljem ispitivanju dobili potvrdu o uzrocima koji su doveli do zločina. Aćimović je naglasio da su roditelji zapostavili dete koje je patilo od digitalne zavisnosti, što je, prema njegovom mišljenju, bio jedan od ključnih faktora koji su doveli do tragedije.
Svedočenje je otkrilo i da je Kosta, dok je istraživao, naišao na dokumentarni film „Kolumbajn“, koji ga je zainteresovao i doveo do istraživanja psihopata. Mislio je da je vrlina biti hladan i bez emocija, što ga je navelo na ideju o zločinu.
Svi ovi događaji i svedočenja otvaraju važna pitanja o odgovornosti roditelja, mentalnom zdravlju dece i uticaju digitalne zavisnosti na mlade. Suđenje se nastavlja, a pažnja javnosti je usmerena na to kako će se ova teška situacija rešiti i kakve posledice će imati na sve uključene strane.
