Beograd – Analitičar Ivan Miletić upozorio je danas na globalni problem nedostatka električne energije, koji se sve više manifestuje kao „električna suša“. Ova pojava nastaje usled rasta potražnje za električnom energijom zbog novih tehnologija koje zahtevaju veće količine struje. Miletić je ovo izneo tokom razgovora sa novinarima agencije Tanjug, komentarišući nedavne izjave Ilona Maska da bi sledeća velika kriza mogla biti izazvana upravo nedostatkom električne energije, a ne vodom.
Miletić je naglasio da svet mora da preispita svoje pristupe energetskim izvorima i transferu energije, te da je potrebno razmišljati o alternativnim rešenjima. On je istakao da mnoge zemlje već rade na zameni starih kablovskih struktura, jer nove tehnologije omogućavaju prenos podataka kroz optičke kablove, što može smanjiti potrošnju električne energije.
Na pitanje o mogućoj energetskoj krizi s obzirom na to da je predsednik SAD Donald Tramp proglasio energetsku vanrednu situaciju, Miletić je odgovorio da se energetska kriza već dešava. Sukobi na Bliskom istoku i u Ukrajini doprinose ovoj situaciji, a analitičar smatra da su odluke o tranziciji energenata slične prelasku sa parnih mašina na motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Miletić je naglasio da je neophodno pronaći nove izvore energije, a kao najodrživije rešenje istakao je nuklearnu energiju. On je ocenio da je nuklearna energija ključna za rešavanje problema s kojim se suočavamo, kao što je i Mask upozorio. Prema njegovim rečima, ostali izvori energije mogu biti korisni, ali se moramo ozbiljno posvetiti planiranju i implementaciji novih rešenja, posebno u svetlu odluka da se ukinu termoelektrane na ugalj.
Ovaj trend gašenja termoelektrana, kako je rekao, može se uočiti u mnogim zemljama, a Miletić se posebno osvrnuo na Evropu gde je energetska tranzicija veoma izražena. U tom kontekstu, naveo je primer Nemačke koja je donela odluku da ne nastavi sa eksploatacijom uglja, što dodatno komplikuje situaciju.
Miletić je zaključio da je važno preispitati sve aspekte energetske politike i razviti strategije koje će omogućiti održiv razvoj i snabdevanje energijom u budućnosti. S obzirom na to da nove tehnologije zahtevaju sve više energije, neophodno je pronaći balans između ekoloških ciljeva i potreba za energijom. U tom smislu, analitičar ističe da moramo biti spremni za promene i prilagođavanje novim realnostima koje donosi modernizacija i tehnološki napredak.
U svetlu ovih izazova, Miletić poziva na bržu adaptaciju i inovacije u oblasti energetike, kako bismo sprečili dalje eskaliranje problema koji bi mogli dovesti do ozbiljnih posledica po globalnu ekonomiju i životnu sredinu. Na kraju, on naglašava da je vreme za akciju i razmišljanje o budućim izvorima energije ključno za obezbeđivanje održive i efikasne energetske infrastrukture.
