VAŠINGTON – Nove globalne carine predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa od deset odsto stupile su danas na snagu. Ova odluka došla je nakon što je Vrhovni sud poništio njegove prvobitne sveobuhvatne ovlasti za uvođenje tarifa. Prema informacijama koje je objavio Blumberg, Tramp je prošlog petka potpisao izvršnu naredbu kojom se uvodi osnovna stopa carine od 10 procenata.
Bela kuća je takođe najavila da radi na formalnoj naredbi koja bi podigla globalnu carinu na 15 odsto, ali rok za sprovođenje ove povišene stope još nije utvrđen. Ova promena može značajno uticati na međunarodnu trgovinu i odnose Sjedinjenih Američkih Država sa drugim zemljama.
Carine se primenjuju prema Članu 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji omogućava predsedniku SAD da uvede takse do 150 dana bez odobrenja Kongresa. Ovaj zakon je donesen u vreme kada su postojale velike tenzije u međunarodnoj trgovini, a Tramp ga koristi kao osnovu za svoje ekonomske politike.
Uvođenje carina dolazi u trenutku kada se ekonomija SAD suočava sa brojnim izazovima. Stručnjaci upozoravaju da bi povišene tarife mogle dovesti do rasta cena proizvoda, što bi dodatno opteretilo potrošače. U isto vreme, očekuje se da će značajno uticati na američke izvoznike, posebno u sektorima koji su zavisni od međunarodnog tržišta.
Trampova administracija već se suočava sa kritikama zbog načina na koji je upravljala trgovinskim politikama. Mnogi analitičari smatraju da su carine koje je uveo Tramp dovele do uzvraćanja od strane drugih zemalja, što je dodatno pogoršalo situaciju na tržištu. Na primer, Kina je odgovorila na prethodne carine SAD-u tako što je uvela svoje tarife na američke proizvode, što je stvorilo dodatne napetosti u bilateralnim odnosima.
Pored toga, ekonomisti upozoravaju da bi povećanje carina moglo imati dugoročne posledice po američku ekonomiju. S obzirom na to da su mnogi proizvodi koje američki potrošači kupuju uvezeni, povećanje troškova uvoza može dovesti do inflacije. Na taj način, potrošači će morati da plate više za osnovne potrepštine, što može smanjiti njihovu kupovnu moć i uticati na celokupnu ekonomiju.
Osim ekonomskih posledica, ova odluka može imati i političke reperkusije. Tramp se već suočava sa izazovima na domaćem terenu, a povećane carine mogu dodatno polarizovati javnost. Mnogi njegovi protivnici smatraju da su ovakve mere više politizovane nego što su ekonomski opravdane, a ovi potezi mogu uticati na njegovu popularnost uoči predstojećih izbora.
U međuvremenu, neki analitičari smatraju da bi Tramp mogao koristiti ovu situaciju kao način da poveća svoju podršku među biračima koji favorizuju protekcionističke politike. U tom smislu, carine mogu biti viđene kao način da se zaštite američki radnici i industrije, što je jedan od ključnih elemenata Trampove političke platforme.
Kao odgovor na sve ove promene, mnoge kompanije i industrijski sektori se pripremaju za prilagođavanje novim uslovima. Neki već razmatraju mogućnost preseljenja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima, dok drugi pokušavaju da pronađu načine za optimizaciju troškova kako bi se nosili sa novim carinskim pravilima.
U zaključku, uvođenje novih globalnih carina od strane Trampa predstavlja značajan korak u njegovoj trgovinskoj politici i može imati dalekosežne posledice po američku ekonomiju i međunarodne odnose. Kako se situacija razvija, mnogi će pažljivo pratiti reakcije tržišta i odgovore drugih zemalja na ove promene.
