Danas, od 15 časova, na pumpama u Srbiji cena dizela iznosi 192 dinara po litru, dok je cena benzina evropremijum BMB 181 dinar. Ove cene predstavljaju blago poskupljenje u odnosu na prethodne vrednosti, gde je dizel poskupeo za tri dinara, dok je benzin poskupeo za dva dinara.
Ovaj trend rasta cena goriva može se povezati s opštim kretanjima na svetskom tržištu nafte. Naime, cena nafte Brent, koja se često koristi kao referentna tačka za određivanje cena goriva, premašila je 78 dolara po barelu. Ovaj rast cene nafte zabeležen je prvi put od 28. januara, kada je cena dostigla slične nivoe. Prema najnovijim podacima trgovanja, cena fjučersa nafte Brent porasla je za 11,6 odsto, dostigavši 78,5 dolara po barelu.
Važno je napomenuti da su u isto vreme fjučersi nafte WTI, koji se koriste kao referentna tačka za američko tržište, takođe zabeležili porast. Do 5:55 po moskovskom vremenu, fjučersi marke Brent usporili su rast i trgovali su se po ceni od 77,36 dolara po barelu, što predstavlja rast od 9,98 odsto. S druge strane, fjučersi marke WTI sa isporukom u julu 2025. godine porasli su za 13,5 odsto, dostižući cenu od 76,76 dolara po barelu.
Ovi podaci ukazuju na to da cene goriva u Srbiji nisu izolovani fenomen, već su deo široj globalnih ekonomskih kretanja. Rastuće cene nafte mogu uticati na troškove transporta, proizvodnje i drugih sektora, što može imati dalekosežne posledice po ekonomiju zemlje.
U Srbiji, povećanje cena goriva može uticati na potrošačku moć građana, posebno u vreme kada se suočavamo s inflacijom i povećanjem cena osnovnih životnih namirnica. Naime, troškovi prevoza često se prenose na krajnje potrošače, što može dodatno opteretiti budžete domaćinstava.
Osim toga, rast cena goriva može podstaći i promene u potrošačkim navikama. Mnogi vozači mogu početi da razmatraju alternative kao što su javni prevoz, bicikli ili čak električna vozila, u potrazi za smanjenjem troškova. Ovaj trend može imati pozitivne efekte na životnu sredinu, ali će takođe zahtevati prilagodbe od strane vlade kako bi se podržao prelazak na održivije oblike transporta.
Pored toga, rast cena goriva može uticati na različite sektore privrede. Na primer, sektor transporta i logistike bi mogao biti posebno pogođen, jer će povećani troškovi goriva dovesti do viših cena usluga. Ovo može rezultirati povećanjem troškova za preduzeća, što može uticati na njihovu konkurentnost na tržištu.
U svetlu ovih kretanja, važno je da vlada i relevantne institucije prate situaciju i preduzmu odgovarajuće mere kako bi zaštitile domaćinstva i privredu od negativnih posledica. To može uključivati subvencionisanje cene goriva, podršku za prelazak na alternativne izvore energije ili jačanje javnog transporta.
U zaključku, aktuelno poskupljenje goriva u Srbiji nije samo lokalni problem, već odražava globalne trendove u cijenama nafte i energenata. Građani i preduzeća će morati da se prilagode ovim promenama, a vlada će morati da preduzme korake kako bi ublažila uticaj na ekonomiju i životni standard građana. Ova situacija predstavlja izazov, ali i priliku za promišljanje o održivijim rešenjima koja će dugoročno koristiti društvu.
