Jedan od najpoznatijih simbola drevnog sveta, Velika Sfinga u Gizi, ponovo je u centru pažnje nakon što je nova teorija uzburkala javnost i pokrenula rasprave među istraživačima. Ideja da ova monumentalna statua možda nije jedina, već da ima svog „blizanca“ skrivenog ispod peska, zvuči kao scenario iz avanturističkog filma, ali pojedini stručnjaci tvrde da postoje ozbiljni razlozi za takvu pretpostavku.
Sve je počelo analizom čuvene Stela sna, kamene ploče smeštene između šapa Sfinge, koja datira iz vremena faraona Tutmos IV. Italijanski istraživač Filippo Biondi tvrdi da se na njoj mogu uočiti dve figure, što ga je navelo na zaključak da je nekada mogla postojati još jedna Sfinga. Ova stela, koja je podignuta oko 1400. godine pre nove ere, predstavlja važan istorijski artefakt koji povezuje religiju i politiku starog Egipta. Prema legendi, faraon Tutmos IV sanjao je da mu Sfinga obećava presto ukoliko je oslobodi peska, čime je učvrstio svoj legitimitet na vlasti.
Savremena tumačenja idu korak dalje. Biondi i njegov tim veruju da prikazi na steli možda nisu samo simbolični, već da ukazuju na stvarni raspored spomenika. Ako su u pravu, to bi moglo značiti da je drevni Egipat krio mnogo kompleksniju arhitekturu nego što se do sada mislilo. Jedan od ključnih argumenata ove teorije zasniva se na geometrijskim odnosima između piramida i Sfinge. Kada se povuče linija od Kefrenove piramide ka Sfingi, dobija se precizan pravac koji, kada se „preslika“ iz centra Velike piramide u Gizi, pokazuje na suprotnu stranu visoravni.
Upravo na toj tački, prema istraživačima, nalazi se uzvišenje visoko oko 33 metra koje bi moglo skrivati drugu Sfingu. Ova gotovo savršena simetrija dodatno podgreva sumnje da se ne radi o slučajnosti. Mnogi se pitaju šta bi takva otkrića značila za razumevanje drevne egipatske civilizacije i njene arhitekture.
Ipak, uprkos uzbudljivim tvrdnjama, mnogi stručnjaci ostaju skeptični. Poznati egiptolog Zahi Hawass već je ranije odbacio slične teorije, ističući da je područje Gize detaljno istraženo i da nema dokaza o postojanju druge Sfinge. Slične ideje iznosio je i Basam El Šama, ali ni one nisu dobile potvrdu u naučnoj zajednici. I sam Biondi naglašava da su terenska istraživanja neophodna i da bez konkretnih iskopavanja nije moguće doneti konačne zaključke.
Teorije o postojanju druge Sfinge izazivaju različite reakcije među arheolozima i ljubiteljima istorije. Dok jedni smatraju da bi ovo moglo biti jedno od najuzbudljivijih otkrića u modernoj arheologiji, drugi su oprezni i pozivaju na rigoroznu naučnu analizu pre nego što se donesu konačni zaključci. Kako se situacija razvija, jasno je da će istraživanja u Gizi i dalje biti pod budnim okom javnosti, a nova otkrića mogu potpuno promeniti naše razumevanje drevnog Egipta.
U svetlu ovih novosti, postavlja se pitanje kako bi otkriće druge Sfinge moglo uticati na turizam u Egiptu i na unapređenje arheoloških metoda istraživanja. Osim toga, ovakva otkrića bi mogla doneti i nova pitanja o načinu na koji su drevni Egipćani gradili svoja monumentalna dela i o njihovim verovanjima. U svakom slučaju, Velika Sfinga i dalje ostaje jedan od najsvetlijih simbola ljudske stvaralaštva i misterije, a nova teorija samo dodatno podstiče interesovanje za njenu istoriju.
