U specijalnom sudu u Beogradu sutra bi trebalo da se nastavi suđenje pripadnicima organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, koji su optuženi za sedam ubistava, otmice, silovanje, kao i nelegalnu trgovinu narkoticima i oružjem. Očekuje se da će suđenje biti vrlo sadržajno, ali postoje indicije da bi moglo doći do odlaganja glavnog pretresa, kao što se desilo i proteklog petka. Naime, Belivukov branilac, Dejan Lazarević, podneo je krivične prijave protiv članova sudskog veća i tužioca, kao i zahtev za njihovo izuzeće.
Ovo se dogodilo tokom suđenja za zločine počinjene u Grčkoj 2020. godine, kada su ubijeni Igor Deddović i Stevan Stamatović u Atini, kao i Alan Kožar i Damir Hadžić na Krfu. U oba slučaja, optužen je Belivuk i njegovi najbliži saradnici, a Lazarević se pojavljuje kao njihov advokat. Predsednica sudskog veća, Slađana Marković, izjavila je da postoji sumnja da se zahtevi za izuzeće i krivične prijave podnose sa ciljem odugovlačenja postupka, posebno kada je reč o prikazivanju „skaj“ poruka.
Treba napomenuti da su advokati i optuženi već više puta podnosili zahteve za izuzeće sudija i tužilaca, što je dovelo do odlaganja suđenja najmanje četiri puta. Ostaje da se vidi da li će i sutra biti izveden sličan pravni manevar koji bi mogao odložiti početak glavnog pretresa.
Trenutno se protiv Belivuka i njegovih najbližih saradnika, kao i članova porodice, vodi tri sudska postupka. Pored optužbi za ubistva, u toku je i glavni pretres vezan za pranje novca stečenog kriminalom, gde su optužene Belivukova supruga Bojana i njegova tašta. Na sutrašnjem glavnom pretresu očekuje se izvođenje daljih dokaza koje je predložilo Javnovužilaštvo za organizovani kriminal, uključujući fotografije i prepiske između pripadnika grupe.
Belivuk i njegovi saradnici terete se da su oteli i ubili Zdravka Radojevića, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Mihajlovića, Nikolu Mitića, Milana Ljepoju, Lazara Vukićevića i Gorana Veličkovića Goksija. Prema optužnici, većinu žrtava su posle kidnapovanja odvozili u kuću straha u Ritopeku, gde su ih mučili i ubijali, a potom njihove ostatke mleli i sklanjali u džakove koje su bacali u Dunav.
Ovo je ponovoljeni sudski postupak, pošto je prethodni predsednik krivičnog veća otišao u penziju. Više od deset optuženih negira krivicu i bilo kakve veze sa ovim monstruoznim likvidacijama. Jedan od njih, Marko Miljković, tvrdi da su žrtve „žive i u bekstvu“, uprkos DNK tragovima, jer, kako navodi, nema obdukcionih nalaza o njihovoj smrti.
S druge strane, trojica bivših Belivukovih saradnika su sklopila sporazum sa Tužilaštvom, priznajući svoja učešća u ubistvima i opisavši najstrašnije detalje ovih likvidacija. U zamenu za manje kazne, Bojan Hrvatin, Srđan Lalić i Nikola Spasojević su otkrili kako je funkcionisala ova grupa, kako su mamili, mučili i ubijali svoje žrtve.
U tužilačkim spisima, kao i u izjavama ovih trojice okrivljenih saradnika, navodi se da je Belivukova grupa delovala kao ispostava „kavačkog klana“. Ova informacija dodatno komplikuje situaciju i otvara pitanja o širem sistemu kriminala u regionu, kao i o mogućim vezama između različitih kriminalnih grupa.
Iako suđenje ima potencijal da otkrije brojne aspekte organizovanog kriminala, kao i da rasvetli mnoge zločine, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim danima i da li će, pored predstojećih dokaza, doći do daljih pravnih prepreka koje bi mogle odložiti proces.
