Nova studija lingvista Johane Nedergard s Univerziteta u Kopenhagenu i Geri Lupijan sa Univerziteta Viskonsin-Medison otkrila je da pet do 10 odsto ljudi nema unutrašnji glas, što može uzrokovati probleme s pamćenjem. Njihovi rezultati pokazuju da odsustvo unutrašnjeg glasa, poznatog kao „anendofazija“, može negativno uticati na sposobnost pamćenja i obavljanje zadatka.
Za potrebe studije, skoro 100 učesnika bili su podeljeni u dve grupe – jedna sa vrlo malo unutrašnjeg glasa, a druga sa jakim unutrašnjim govorom. Učesnici su izvršili četiri eksperimenta, uključujući zapamćivanje sličnih reči po fonetici i utvrđivanje rimovanja slika.
Johane Nedergard objašnjava da je obe grupe imale zadatak da zapamte engleske reči slične po fonetici, poput „bought, caught, taut i wart“. Rezultati su pokazali da su učesnici bez unutrašnjeg glasa bili lošiji u pamćenju reči, što potvrđuje njihovu hipotezu da je odsustvo unutrašnjeg glasa izazvalo poteškoće u obavljanju zadatka.
U drugom testu, učesnici su morali utvrditi da li par slika sadrži reči koje se rimuju, poput čarape i sata. Iako istraživači nisu primetili razlike između dve grupe u brzom prelasku između različitih zadataka, primećeno je da je jezik i unutrašnji govor igraju ulogu u sličnim testovima.
Johane Nedergard zaključuje da ljudi bez unutrašnjeg glasa možda koriste alternative strategije, poput tapkanja prstima, kako bi obavili zadatke. Ovo otkriće ukazuje na važnost unutrašnjeg glasa u procesu pamćenja i obavljanja kognitivnih zadataka.
Studija, objavljena u časopisu Psychological Science, pruža dublji uvid u način na koji ljudi procesuiraju informacije i kako unutrašnji glas može uticati na njihovu kognitivnu funkciju. Ovo istraživanje otvara nova pitanja o individualnim razlikama u mentalnom govoru i njihovom uticaju na svakodnevne aktivnosti.
