Poslednji slučajevi lažnih dojava o bombama dogodili su se u tržnim centrima u Beogradu i Nišu, dok su ranije pretežno pogođene škole, sudovi i drugi javni objekti širom Srbije. Ove dojave donose evakuacije, prekid rada i značajne finansijske gubitke. Stručnjaci ukazuju da je primarni cilj ovakvih pretnji destabilizacija i izazivanje panike, ali motivi počinilaca često ostaju nepoznati.
U najnovijim incidentima, tržni centri “BIG” na Karaburmi u Beogradu i “Delta Planet” u Nišu morali su da budu evakuisani nakon anonimnih dojava o postavljenim eksplozivnim napravama. Pored ovih objekata, juče je i Treća beogradska gimnazija bila na meti lažne dojave. Tokom proteklih meseci, slične dojave zabeležene su i u osnovnim školama, sudovima i drugim institucijama širom Srbije.
U decembru i oktobru prošle godine, zabeležene su višestruke lažne dojave o bombama u stotinama škola, koje su na kraju bile bez osnova. Policija je tada rasvetlila slučaj u Zaječaru, gde je uhapšen 15-godišnjak zbog slanja lažnih informacija putem mejla. Ove dojave, kako ističu stručnjaci, obično imaju političke ili ekonomske motive, a destabilizacija je uvek glavni cilj.
Pre četiri godine, slične dojave izazivale su strah i paniku, a tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin izjavio je da se time vodi “specijalni rat” protiv Srbije zbog neuvođenja sankcija Rusiji. U tom periodu, prijavljeno je da su postavljene bombe u 807 škola, dok su tokom proleća 2022. godine, masovne dojave obuhvatale skoro 300 obrazovnih institucija u Beogradu.
Profesor Fakulteta bezbednosti Goran Mandić ukazuje na to da su neki od motiva ovih lažnih dojava jasni. On objašnjava da su prethodne dojave često usmerene ka sudovima i školama, što ukazuje na nezadovoljstvo nekih pojedinaca. Međutim, u slučaju najnovijih incidenata, ne postoje jasni indikatori o motivima počinilaca.
Otkrivanje počinilaca lažnih dojava o bombama predstavlja veliki izazov. Kada dojava stigne putem telefonskog poziva, pronalaženje počinioca je jednostavnije, ali se većina dojave šalje putem elektronske pošte, što dodatno komplikuje istragu. Mnogi počinioci koriste servise za anonimizaciju mejl adresa i VPN servere, što otežava policiji da utvrdi tačnu lokaciju sa koje je dojava poslata.
Bez obzira na to što se ispostavljaju kao lažne, dojave o bombama se u domaćem zakonodavstvu tretiraju kao ozbiljno krivično delo, koje može izazvati paniku i nerede. Za osnovni oblik krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine, dok je za teži kvalifikovani oblik, kada se lažne vesti šire putem medija, predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
U poslednje vreme, broj lažnih dojava o bombama u Srbiji raste, što stvara dodatne tenzije i strah među građanima. Stručnjaci upozoravaju na važnost brze reakcije i efikasne istrage kako bi se osigurala sigurnost građana i sprečila dalja destabilizacija društva. U međuvremenu, vlasti nastavljaju da rade na identifikaciji počinilaca, ali je izazov kako otkriti one koji se skrivaju iza anonimnosti interneta.
