Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država nedavno je objavilo tri miliona novih stranica dokumenata u okviru istrage vezane za slučaj Džefrija Epstina, što je dodatno uzburkalo političku scenu u Velikoj Britaniji i SAD-u. Među onima koji su se našli u središtu pažnje je lord Piter Mandelson, bivši britanski ambasador u Vašingtonu, koji je 4. februara zvanično napustio Dom lordova i povukao se iz Laburističke stranke.
Afera Džefrija Epstina, koja se tiče teških krivičnih dela, uključujući pedofiliju, i dalje izaziva političke turbulencije. Helene Ivanović, istraživačica Instituta „Henry Jackson“, ukazuje na to da bi posledice mogle pogoditi i najviši nivo britanske vlasti. Odluka britanskog premijera Kira Starmera da Mandelsona vrati u politiku i postavi ga za ambasadora u SAD bila je kontroverzna, s obzirom na to da su postojali znaci da je on imao kontakte sa Epstinom.
Ivanović naglašava da je priroda odnosa između Mandelsona i Epstina „mnogo kompleksnija i složenija“ nego što se ranije mislilo. Prema njenim rečima, Mandelson je pružao poverljive informacije Epstinu tokom finansijske krize 2008. godine, uključujući podatke o planiranoj finansijskoj pomoći Evropske unije, dok je istovremeno od njega primao novac. Ova otkrića dodatno komplikuju situaciju za premijera Starmera, koji se sada suočava s ozbiljnim pitanjima o tome koliko je znao o Mandelsonovim vezama s Epstinom.
Ivanović smatra da bi političke posledice mogle zahvatiti i vrh britanske vlade, jer je premijer trebao da proveri tačnost informacija koje je Mandelson iznosio o svom odnosu s Epstinom. Dosadašnje posledice za aktere povezane s ovom aferom, uključujući ostavke određenih funkcionera, doživljavaju se kao „minimalne“ u odnosu na ozbiljnost otkrivenih dela.
U dokumentima koja sadrže milione fajlova nalaze se ozbiljni navodi o krivičnim delima, a Ivanović naglašava da posledice ne mogu biti samo politička ostavka. „Za teške zločine kao što su pedofilija, mora postojati krivična odgovornost,“ rekla je ona. Prepiska iz Epstinovih dokumenata sadrži eksplicitne reference na maloletne devojčice, što dodatno pojačava pritisak javnosti za sprovođenje temeljnih istraga i eventualnih sudskih postupaka protiv svih koji su bili povezani s Epstinom.
Govoreći o političkim posledicama u SAD-u, Ivanović je napomenula da objavljivanje novih dokumenata ne znači kraj afere, čak i ako u poslednjem setu dokumenata nema direktno kompromitujućih informacija o američkom predsedniku Donaldu Trampu. Iako su se njihovi putevi ukrštali, Trampov odnos s Epstinom bio je bliži nego što je on ranije tvrdio. Tokom devedesetih godina, imali su bliske kontakte, a Tramp je više puta bio u Epstinovom privatnom avionu.
Ivanović ističe da sama činjenica da je neko bio u bliskim odnosima s Epstinom ne znači automatski krivičnu odgovornost. Ipak, neophodno je utvrditi prirodu tih odnosa i eventualnu ulogu pojedinaca. Kako se situacija razvija, očekuje se da će pritisak na vlasti rasti, a dalja istraživanja mogla bi doneti nova iznenađenja i razotkrivanja.
U svetlu ovih događaja, jasno je da afera Džefrija Epstina neće tako brzo nestati iz političkih diskusija, kako u Velikoj Britaniji, tako i u Sjedinjenim Američkim Državama. U narednim mesecima, pažnja javnosti će biti usmerena na to kako će se vlasti nositi s otkrićima i da li će biti preduzete odgovarajuće mere protiv onih koji su bili uključeni u ovaj skandal.
