Međuzvezdana kometa 3I/Atlas, koja je prošle godine prošla pored Sunca, mogla bi biti starija od našeg Sunčevog sistema, prema novim istraživanjima. Astronomi su otkrili da je ova kometa neobičnog hemijskog sastava i da je mogla putovati kroz našu galaksiju milijardama godina. Ova kometa je tek treći međuzvezdani objekat koji je ljudska civilizacija posmatrala, a njen sjaj je omogućio naučnicima da je detaljno prouče.
Kometa 3I/Atlas je prvi put primećena u julu 2021. godine, a ubrzo je izazvala veliko interesovanje u naučnoj zajednici, kao i među ljubiteljima astronomije. Jedan od istraživača sa Harvarda je čak spekulisao da bi mogla biti vanzemaljska letelica, što je NASA brzo odbacila. Nova posmatranja, koja su obavljena najmoćnijim teleskopima, sada otkrivaju više informacija o ovom jedinstvenom objektu.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, kometa 3I/Atlas bi mogla biti stara čak 12 milijardi godina, dok se smatra da je Sunčev sistem nastao pre oko 4,5 milijardi godina. Martin Kordiner, glavni autor istraživanja, istakao je da bi ovo mogla biti „najstarija stvar koju smo ikada posmatrali u našem Sunčevom sistemu“. Iako su rezultati istraživanja fascinantni, Kordiner je napomenuo da postoje i druge teorije koje bi mogle objasniti neobičan hemijski sastav komete.
Istraživanje je zasnovano na analizi hemijskih elemenata, poznatih kao izotopi, koji su detektovani teleskopom „Džejms Veb“ i opservatorijom ALMA u Čileu. Merenja su pokazala „elementarni sastav kakav nije viđen ni kod jednog tela u Sunčevom sistemu“. U poređenju sa kometama iz našeg sistema, 3I/Atlas sadrži deset puta više deuterijuma, posebnog oblika vodonika koji se često nalazi u teškoj vodi. Kordiner je objasnio da tako velika količina teške vode može nastati samo u veoma hladnom okruženju, što ukazuje da je kometa verovatno među najhladnijim objektima ikada primećenim u Sunčevom sistemu.
Izotopski dokazi sugerišu da je kometa nastala u sredini gde je temperatura iznosila oko minus 243 stepena Celzijusa, ali tačno mesto njenog nastanka unutar Mlečnog puta ostaje misterija. Naučnici veruju da se ovakvi međuzvezdani objekti formiraju slično kao komete u našem sistemu, ali da bivaju izbačeni tokom burnih procesa nastanka novih planeta.
3I/Atlas nije bila gravitaciono vezana ni za jednu zvezdu, što znači da je provela milijarde godina na „ogromnim i nezamislivim putanjama kroz našu galaksiju“. Kordiner je dodao da je istraživanjem otkriven i neobično nizak nivo hemijskog obogaćivanja, što ukazuje da se kometa formirala relativno blizu područja u kojima su nastajale nove zvezde. Postoje pretpostavke da bi mogla predstavljati relikt iz perioda poznatog kao „kosmičko podne“, kada je pre oko 10 milijardi godina došlo do formiranja velikog broja zvezda.
Prethodni međuzvezdani objekti, kao što su 1I/’Oumuamua otkriven 2017. godine i 2I/Borisov primećen 2019. godine, nisu bili dovoljno sjajni da bi se prikupili podaci o njihovim izotopima. Profesor Avi Loeb sa Harvarda, koji je ranije iznosio kontroverzne teorije o Oumuamua, takođe je izneo slične pretpostavke o 3I/Atlas, ali je NASA odbacila mogućnost da se radi o vanzemaljskoj letelici. Institut za potragu za vanzemaljskom inteligencijom, SETI, saopštio je da nije pronašao nikakve dokaze o vanzemaljskoj tehnologiji na ovoj kometi.
Astronom Peter Vereš, koji je učestvovao u njenoj identifikaciji, ocenio je rezultate istraživanja kao „uzbudljive“. Iako kometa sada napušta Sunčev sistem i nikada se neće vratiti, astronomi očekuju da će u narednim godinama otkriti mnogo više međuzvezdanih objekata, zahvaljujući novoj opservatoriji „Vera C. Rubin“. Kordiner je zaključio da je ovo tek početak uzbudljive nove oblasti istraživanja, u kojoj ima mnogo toga što možemo saznati o ovim objektima i njihovim ulogama u našoj galaksiji.
