Tim naučnika sa Instituta za bioinženjering Katalonije (IBEC), u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom Dexeus, ostvario je značajan napredak u razumevanju ranih faza ljudske reprodukcije. Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu „Science Advances“, prvi put donosi snimke trenutka kada se ljudski embrion usađuje u matericu, što predstavlja ključni trenutak u procesu trudnoće. Ova nova metoda bi mogla da otkrije razloge zbog kojih embrioni često ne uspevaju da se ugnezde, a u budućnosti bi mogla poboljšati tretmane za plodnost.
„Želimo da proučimo implantaciju jer je to glavna prepreka u ljudskoj reprodukciji“, izjavio je Samuel Ohosnegros, vodeći autor studije. Iako su naučnici do sada imali mnogo znanja o razvoju ljudskog embriona, postoje ozbiljna ograničenja u razumevanju procesa implantacije. Do sada su istraživači mogli da posmatraju embrione samo tokom prvih nekoliko dana, a nakon toga su se oslanjali na „fotografije u trenutku“ ili modele dobijene proučavanjem životinja.
Tim istraživača je razvio specijalni materijal koji oponaša spoljašnji sloj tkiva materice, na koji se embrion vezuje. Ova gel-matrica, koja se većinom sastoji od kolagena, omogućila je naučnicima da mikroskopski zabeleže ceo proces implantacije. Takođe, tim je proučavao i embrione miševa, što je otkrilo značajne razlike između ljudskih i životinjskih embriona.
„Embrion miša, kada se postavi na matricu, ostaje na površini i širi se, ali ne ulazi unutra. Ljudski embrion, s druge strane, odmah počinje da ‘kopa’, penetrira i usađuje se u matricu, a zatim nastavlja da raste. Ljudski embrion je jači, veći i mnogo invazivniji“, objašnjava Ohosnegros.
Iako naučnici i dalje imaju mnogo nepoznanica o tome kako embrion uspeva da prodre u matericu tako agresivno, veruju da bi nova otkrića mogla biti od velike koristi porodicama koje se suočavaju s problemima plodnosti. Statistika pokazuje da samo oko 30 procenata embriona, bilo prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom, dovodi do rođenja deteta. Većina neuspeha dešava se upravo u fazi implantacije ili neposredno posle nje. Razumevanje ovog procesa moglo bi pružiti ključne informacije o prevenciji spontanih pobačaja i unapređenju fertiliteta.
Istraživači planiraju da nastave sa detaljnim proučavanjem implantacije, te da standardizuju materijale koje koriste, kako bi i drugi timovi mogli da sprovode slične eksperimente. Ohosnegros naglašava značaj Univerzitetske bolnice Dexeus i pacijenata čija su donirana embriona omogućila ovo istraživanje.
„Važno je prepoznati da bez velikodušnosti pacijenata koji su donirali embrione za nauku, mi zapravo ne bismo mogli da proučavamo sopstvenu vrstu“, zaključuje Ohosnegros.
Ovo istraživanje predstavlja veliki korak napred u razumevanju ljudske reprodukcije i može doneti nova saznanja koja će pomoći mnogim parovima koji se bore sa problemima plodnosti. Sa novim uvidima u proces implantacije, naučnici se nadaju da će moći da razviju efikasnije tretmane i strategije koje će povećati šanse za uspešnu trudnoću. U budućnosti, razumevanje ovih rani faza u razvoju ljudskog života može doneti revoluciju u pristupima koji se koriste u reproduktivnoj medicini.
