Ekstremne vrućine postaju sve veći problem i utiču na jednu od tri osobe širom sveta, ograničavajući vreme koje ljudi mogu provoditi u aktivnostima na otvorenom. Ovo su pokazali rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo tim naučnika iz organizacije „Nature Conservancy“, a objavljeno je u časopisu „Environmental Research: Health“. Istraživanje ukazuje na to da klimatske promene sve više otežavaju osnovne fizičke aktivnosti čak i zdravim odraslim osobama, dok su stariji ljudi najugroženiji.
Stariji od 65 godina sada provode u proseku oko 900 sati godišnje u uslovima kada vrućina ozbiljno ograničava njihove aktivnosti. U poređenju sa 600 sati koliko su provodili 1950. godine, to predstavlja ekvivalent više od mesec dana svakodnevnog izlaganja ekstremnim temperaturama. Ova promena ukazuje na ozbiljan trend koji bi mogao imati dugoročne posledice po zdravlje i kvalitet života starijih osoba.
Najteže pogođeni su stanovnici tropskih i suptropskih regiona, posebno u jugozapadnoj i južnoj Aziji, delovima zapadne Afrike i zemljama Persijskog zaliva. U ovim oblastima, siromašniji radnici na otvorenom često nemaju pristup zaštiti poput klima-uređaja, što im dodatno otežava svakodnevni život. Istraživači su kroz merenje ljudske tolerancije na toplotu i kombinovanjem sa sedam decenija globalnih i regionalnih podataka pokazali da su ograničenja života u vrućim regionima sada drastičnija nego ikada ranije.
Starije osobe posebno pate jer njihova sposobnost znojenja i regulacije telesne temperature opada sa godinama, što čini fizičke aktivnosti opasnijim. Ova situacija zahteva hitnu reakciju, smatraju autori studije, koji naglašavaju potrebu za smanjenjem emisija nafte, gasa i uglja, kao i ulaganja u sisteme ranog upozoravanja, infrastrukturu za hlađenje i zaštitu najugroženijih zajednica.
Luk Parsons, glavni autor studije, ističe ozbiljnost situacije: „Stotine miliona ljudi više ne mogu bezbedno da obavljaju svakodnevne aktivnosti napolju tokom najtoplijih delova godine. Ovo je otrežnjujući pregled sveta sa 1,5 stepeni Celzijusa zagrevanja i pokazuje koliko je važno da sprečimo još veće poraste temperature.“ Ova izjava ukazuje na potrebu za globalnim delovanjem kako bi se ublažili efekti klimatskih promena i zaštitili najugroženiji članovi društva.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se preduzmu konkretne mere kako bi se smanjili rizici od zdravstenih problema povezanih sa ekstremnim vrućinama. To može uključivati izgradnju više javnih prostora sa hladovinom, dostupnost sistema za hlađenje u zajednicama i pružanje informacija o bezbednom ponašanju tokom vrućih dana. Takođe, potrebno je raditi na podizanju svesti o uticaju klimatskih promena na ljudsko zdravlje i svakodnevni život.
Pored toga, istraživanje ističe važnost međunarodne saradnje u borbi protiv klimatskih promena. Zemlje treba da rade zajedno na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i prelasku na održive izvore energije. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti sa izazovima koje donose ekstremne vremenske prilike i zaštititi zdravlje i dobrobit miliona ljudi širom sveta.
U zaključku, istraživanje „Nature Conservancy“ naglašava hitnu potrebu za delovanjem protiv klimatskih promena, posebno u pogledu zaštite najugroženijih grupa poput starijih osoba. Ova studija služi kao alarm za sve nas da se suočimo s realnošću klimatskih promena i njihovim uticajem na naše živote, a posebno na živote onih koji su najranjiviji.
