Nova emisija „Despot Stefan“, koju vode profesori Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Despot Kovačević i Stefan Surlić, fokusirala se na trenutne političke i međunarodne okolnosti na Zapadnom Balkanu. Emisija je posebno obratila pažnju na evropske integracije regiona, posetu predsednika Evropskog saveta Antonija Košte i rastuće geopolitičke uticaje svetskih sila.
Sagovornici su se složili da se Zapadni Balkan trenutno nalazi između zvaničnih i nezvaničnih političkih inicijativa, poznatih kao „papiri“ i „non-papiri“. Ove inicijative se često pojavljuju kao probni baloni za buduća rešenja, ali retko se razvijaju u konkretne političke akcije. Stefan Surlić je naglasio da je situacija najjasnija u Crnoj Gori, koja se izdvaja kao najozbiljniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
„Unutar Evropske unije sazreva stav da je prijem Crne Gore pitanje kredibiliteta same Unije. To je najmanji i najjednostavniji korak kojim bi Brisel mogao da pokaže da je politika proširenja i dalje živa“, rekao je Surlić. Ipak, upozorio je na prepreke koje se nalaze na putu Crne Gore, navodeći da pojedine članice EU, pre svega Francuska, imaju rezerve prema proširenju, dok se u diplomatskim krugovima sve više govori o nastojanjima Albanije da svoj evropski put veže za Crnu Goru.
Govoreći o Srbji, Surlić je istakao da se nakon intenziviranja saradnje Beograda i Pekinga pažnja evropskih centara moći dodatno fokusira na Srbiju. „Posle posete predsednika Srbije Kini, sve oči su uprte u Beograd. U evropskim političkim krugovima sve češće se stvara utisak da Srbija usporava evropski put i okreće se alternativnim partnerstvima, iako je proces pristupanja već duže vreme praktično u zastoju“, dodao je on.
Prema njegovim rečima, zemlje regiona formalno dele isti strateški cilj, ali se u praksi takmiče za pažnju i podršku Brisela, što dodatno komplikuje proces proširenja. Veliki deo emisije bio je posvećen političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini i spekulacijama o budućnosti Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Despot Kovačević ukazao je na sve vidljivije razlike među zapadnim centrima moći kada je reč o Bosni i Hercegovini. „Prvi put imamo tako otvoreno različite stavove bivših visokih predstavnika i zapadnih diplomata o tome šta bi trebalo da bude budućnost OHR-a. To govori da postoje disonantni tonovi unutar samog Zapada“, rekao je Kovačević. On je naglasio da se u Sarajevu održava sednica Saveta za implementaciju mira, na kojoj bi moglo biti otvoreno pitanje izbora novog visokog predstavnika, uz napomenu da procedura nije jasno definisana.
Kovačević je posebno izdvojio izjavu lidera HDZ BiH Dragana Čovića, koji je rekao da su okvirno dogovoreni principi za izbor novog visokog predstavnika, ali da se još traži konkretna ličnost za tu funkciju. „Ako bi novi mandat zaista bio vremenski ograničen i bez korišćenja bonskih ovlašćenja, to bi predstavljalo značajnu promenu u odnosu na dosadašnju praksu“, naveo je Kovačević.
Sagovornici su ocenili da nije isključena mogućnost da naredni visoki predstavnik bude i poslednji na toj funkciji, ukoliko se nastavi trend prenošenja odgovornosti na domaće političke aktere. Posebnu pažnju posvetili su i predstojećem imenovanju novih američkih ambasadora u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini.
„Prvi nastupi novog ambasadora SAD u Sarajevu mogli bi pokazati kakav će biti budući odnos Vašingtona prema OHR-u i političkoj krizi u Bosni i Hercegovini“, rekao je Kovačević.
Komentarišući regionalnu turneju predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, autori emisije su se složili da Evropska unija pokušava da pošalje novi politički impuls Zapadnom Balkanu u trenutku kada su geopolitičke okolnosti dodatno zakomplikovane ratom u Ukrajini, rastućim uticajem Kine i Rusije, kao i unutrašnjim preispitivanjem politike proširenja unutar same EU.
Sve u svemu, emisija „Despot Stefan“ pružila je duboki uvid u trenutne političke izazove i dinamiku na Zapadnom Balkanu, osvetljavajući složene odnose unutar regiona i prema međunarodnim akterima.
