U noći 5. jula 2026. godine, Ukrajina je izvela napad na nekoliko trafostanica na Krimu, što je dovelo do prekida snabdevanja električnom energijom na teritorijama pod ruskom kontrolom. Prema informacijama koje su se pojavile na društvenim mrežama, napad je bio usmeren na trafostanice u Bahčisaraju i Zimnom, a oštećenja su prijavljena i na drugim mestima. Ovi napadi dolaze u kontekstu kontinuiranih ukrajinskih operacija usmerenih na rusku vojnu infrastrukturu, kako bi se oslabio kapacitet Moskve za vođenje rata protiv Ukrajine.
Prema Telegram kanalu Exilenova Plus, mete su bile ključne energetske infrastrukture. U međuvremenu, proukrajinski kanal Crimean Wind je izvestio da su ranije te noći Krim ostao bez struje zbog napada na energetsku infrastrukturu. Ovi napadi nisu izolovani incidenti, već deo šire strategije Ukrajine koja uključuje ciljanje vojnih i energetskih objekata na okupiranim teritorijama.
Ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) je 3. jula saopštila da su tokom noći gađali dve ruske vojne vazduhoplovne baze na Krimu, pri čemu su oštećeni ili uništeni najmanje sedam vojnih aviona. Ovaj napad je bio drugi na vazduhoplovnu bazu Saki u razmaku od nedelju dana. SBU navodi da su ukrajinski dronovi pogodili sedam hangara u bazi, gde se nalaze različiti tipovi ruskih aviona, uključujući Su-30SM, Su-30 i Su-24. Ovi napadi su deo šireg plana Kijeva da oslabi rusku vojnu moć i obezbedi stratešku prednost.
Tokom 48-časovne operacije, koja je izvedena 1. i 2. jula, ukrajinske snage za bespilotne sisteme (USF) su pogodile 12 trafostanica i jednu gasnu distributivnu stanicu na teritorijama pod ruskom kontrolom, izjavio je komandant USF-a Robert „Mađar“ Brovdi. Kijev smatra da su energetski objekti legitimni vojni ciljevi, jer omogućavaju Rusiji da nastavi rat protiv Ukrajine.
Napadi na Krim su deo šireg trenda u ukrajinskoj vojnoj strategiji, gde se nastoji da se izbegnu direktni sukobi sa ruskim snagama, a umesto toga se fokusira na ciljanje infrastrukture koja podržava njihovu vojnu operaciju. Ukrajina koristi bespilotne letelice i druge tehnološke resurse kako bi precizno gađala ključne tačke ruske vojne moći.
U izveštaju se takođe navodi da su tokom noći na 5. jul, prema izvorima OSINT-a, ponovo gađane razne lokacije u privremeno okupiranom Krimu. Na osnovu podataka NASA-ine FIRMS usluge, registrovani su požari na trafostanici Zimino, što dodatno ukazuje na ozbiljnost napada.
Ove akcije su izazvale zabrinutost u Moskvi, koja pokušava da stabilizuje situaciju na Krimu. Ruske vlasti su često isticale da su napadi na njihovu infrastrukturu provokacije i da će se odgovoriti na adekvatan način. Međutim, Ukrajina nastavlja da tvrdi da su ovi napadi deo legitimnog otpora protiv ruske agresije.
Napadi na energente i vojne baze ukazuju na to da Ukrajina nastoji da smanji kapacitete Rusije za vojne operacije, posebno u svetlu sve većih tenzija u regionu. Strateški ciljevi ovih operacija uključuju ne samo vojnu efikasnost, već i psihološki pritisak na rusku vojsku i vlasti, kako bi se osiguralo da se sukob ne odvija samo na frontu, već i na unutrašnjem planu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da sukob u Ukrajini i dalje evoluira, a napadi na Krim možda označavaju novu fazu u ukrajinskoj vojnoj strategiji, koja se oslanja na precizne udare na ključne tačke kako bi se oslabio neprijatelj. Ovaj pristup može imati dalekosežne posledice, ne samo za samu Ukrajinu, već i za širu geopolitičku situaciju u regionu.
