Procene pokazuju da skoro polovina budžeta većine zemalja u razvoju odlazi na otplatu njihovim poveriocima, među kojima su pretežno privatni obvezničari, Svetska banka i Kina. Ova situacija je dovela do ogromnog odliva sredstava za javne investicije, socijalnu zaštitu i mere povodom klimatskih promena, dok se nejednakost i dalje širi. Neposredna olakšica duga je, prema istraživanju, potrebnija više nego ikada, s obzirom na to da su se uslovi pogoršali zbog zdravstvene krize.
Istraživanje pokazuje da servisiranje duga će apsorbovati veliki deo budžeta, rashoda i BDP-a mnogih zemalja u razvoju u narednim godinama. Troškovi servisiranja duga daleko nadmašuju socijalne troškove, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu i klimatsku adaptaciju. Nova dužnička kriza se akumulirala tokom poslednje decenije, uz pogoršanje uslova zbog pandemije COVID-19. Većina zemalja, osim u Evropi, suočena je sa prekomernim teretom duga, a dugovanja prema Kini i privatnim obveznicima su u porastu.
G20 je pokrenula zajednički okvir za olakšicu duga, ali napredak je spor zbog učešća Kine i privatnih obveznika. Predložene mere za rešavanje krize uključuju olakšicu duga dostupnu svim zemljama u razvoju, transparentnost i odgovornost u pružanju olakšice, kao i jačanje kapaciteta zemalja za pregovaranje o dugu. Potrebno je smanjiti nejednakosti kroz univerzalne besplatne javne usluge, jačanje radnih prava i progresivno oporezivanje.
Studija ističe da je potrebno hitno rešavanje dugoročne dužničke krize u zemljama u razvoju, kako bi se sprečile dugoročne ekonomske i socijalne posledice. Zemlje u razvoju i njihovi poverioci moraju zajednički raditi na pronalaženju održivih rešenja kako bi se prevazišla ova kriza dugova koja preti da ostavi trajne posledice na globalno ekonomsko stanje.
