Kriminalci na internetu i društvenim mrežama postaju sve kreativniji u osmišljavanju načina kako bi namamili lakoverne. Nedavno se pojavila nova vrsta prevare koja cilja korisnike aplikacije „Mesindžer“, posebno građane iz Srbije. Prevaranti potencijalnim žrtvama šalju obaveštenja da su dobitnici automobila ili stana u Budvi, iako je poklonodavac nepostojeća firma iz Podgorice. Na kraju, od lakovernih se traži da plate prazan koverat koji im stigne na kućnu adresu, i do 55 evra. Ovo je samo jedan od primera prevare na internetu koji je sve češći.
Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“ upozorava da prevaranti obaveste potencijalne žrtve da su dobili nagradu u nekoj igri, ali da je potrebno potpisati ugovor o poklonu kako bi se oslobodili plaćanja poreza i troškova. Na kraju, žrtvama se ponude dve opcije: da putuju do Podgorice ili da dokumentaciju dobiju poštom. Naravno, kada otvore koverat, shvate da je prazan. Građani treba da budu oprezni i da ne nasedaju na ovakve prevare, jer niko ne deli automobile i stanove na „džabe“.
Osim ovih prevara, na internetu se pojavljuju i šeme poput Ponzijeve šeme, gde prevaranti obećavaju brzu i veliku zaradu, ali zapravo novac dolazi od novih investitora. Kada novih investitora nema, šema puca, a oni koji ulože novac gube sve. Građani treba da budu svesni ovakvih prevara i da ne nasedaju na previše dobro da bi bilo istinito.
Najčešći vid prevare na internetu je fišing, gde prevaranti zloupotrebljavaju ime i logo poznatih institucija kako bi došli do podataka sa platne kartice korisnika. Zbog toga je važno da građani budu oprezni prilikom davanja svojih ličnih podataka na internetu. Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije upozorava da prevaranti često koriste mamac hitnosti, šaljući imejlove ili SMS poruke sa linkovima koji zahtevaju hitnu akciju ili unošenje osetljivih podataka. Građani treba da budu oprezni i da ne pristaju na zahtevane podatke ukoliko nisu sigurni u sigurnost internet stranice.
U celini, prevare na internetu postaju sve sofisticiranije i građani treba da budu obazrivi prilikom komunikacije sa nepoznatim izvorima na društvenim mrežama i aplikacijama. Niko ne deli automobile i stanove na „džabe“, a obećanja brze i lake zarade treba uzeti sa velikom rezervom. Preventiva i edukacija su najvažniji alati u borbi protiv internet prevara, a informisanje o sigurnim praksama na internetu može sačuvati mnogo nevolja i novca.
