Bivši direktor grčke obaveštajne službe (EIP) Panagiotis Kontoleon negirao je optužbe da je ta agencija koristila ilegalni telefonski softver za špijuniranje u periodu između 2019. i 2022. godine, prenosi agencija „Reuters“ pozivajući se na sudske dokumente. Kontoleon je bio direktor EIP-a od 2019. do 2022. godine i tvrdi da agencija nije koristila softver „Predator“ za špijuniranje.
Već 2022. godine u Grčkoj su lideri opozicione stranke i novinari optužili vladu da ih je prisluškivala putem ilegalnog softvera, što je dovelo do sudske istrage. Optužbe su iznete u kontekstu rastuće zabrinutosti u Evropskoj uniji zbog upotrebe špijunskog softvera. Ove optužbe su rezultirale ostavkama Kontoleona i generalnog sekretara premijera Grigorisa Dimitriadisa, koji je takođe negirao da se vršilo špijuniranje.
Novinar Tanasis Koukakis tvrdi da mu je špijunski softver „Predator“ ubačen u telefon, a softver je razvila grčka kompanija za nadzor „Citrok“. Konzervativna vlada je priznala da je zakonito pratila komunikaciju lidera Socijalističke partije Nikosa Androulakisa, ali je negirala optužbe za špijuniranje.
Izvori iz vladinih krugova tvrde da je agencija za komunikacije Grčke koristila softver „Predator“ kako bi presretala podatke pojedinih građana, navodeći da su ove radnje bile neophodne u borbi protiv kriminala i terorizma. Međutim, optužbe o nezakonitom korišćenju ovog softvera dovele su do političkih skandala i unutrašnjih istraga u grčkom obaveštajnom sektoru.
Kontoleon i Dimitriadis tvrde da nisu imali nikakvu ulogu u eventualnom špijuniranju preko softvera „Predator“ i da su njihove ostavke bile čisto preventivne, kako bi sačuvali integritet EIP-a i grčke vlade. Međutim, javnost i opozicija i dalje traže dodatne istrage i odgovornost onih koji su bili uključeni u ovaj skandal.
Ovaj slučaj predstavlja ozbiljan udarac za grčku državnu bezbednost i obaveštajni sektor, jer ukazuje na to da su neki zvaničnici zloupotrebili svoje položaje radi nelegalnog špijuniranja građana. Evropska unija je takođe izrazila zabrinutost zbog ovog slučaja, ističući da države članice moraju poštovati ljudska prava i privatnost svojih građana, čak i u ime borbe protiv terorizma i kriminala.
Vladine institucije su najavile da će sprovesti detaljne istrage o korišćenju softvera „Predator“ u obaveštajne svrhe, kako bi utvrdile sve aktere ovog skandala i preduzele adekvatne mere kako bi se sprečila zloupotreba ovakvih tehnologija u budućnosti. Istovremeno, javnost traži transparentnost i odgovornost od vlasti, kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponove i da se zaštite osnovna ljudska prava i privatnost građana.
Na kraju, ovaj slučaj je pokrenuo ozbiljnu debatu o balansu između bezbednosti države i privatnosti građana, te o potrebi da se uspostave jasni mehanizmi nadzora i odgovornosti za korišćenje naprednih tehnologija za nadzor. Grčki političari, novinari i građani se pitaju kako je moguće da se ovakve radnje događaju u savremenoj demokratiji i kako se može sprečiti zloupotreba obaveštajnih sposobnosti države u budućnosti. Očekuje se da će ova afera imati dugotrajne posledice po grčku politiku i bezbednosni sektor, te da će biti potrebne temeljne reforme kako bi se obnovio poverenje javnosti u vladu i njene obaveštajne agencije.
