Srpski ratari suočavaju se sa problemima jer su cene pšenice pale na globalnim berzama, dostižući najniže nivoe u poslednje vreme. Na Čikaškoj berzi cena pšenice pala je na 5,20 dolara po bušelu, pre svega zbog mogućeg štrajka železničara u Kanadi i optimističnih prognoza proizvodnje u Ukrajini.
Cene pšenice na Euronext berzi u Parizu takođe su pale na najniži nivo u poslednjih pet meseci, usled jačanja evra i jeftinije zalihe pšenice iz Crnog mora. U Srbiji se pšenica prodaje po ceni od 20,3 dinara po kilogramu, što je oko 173 evra po toni bez PDV-a.
Iako su cene pšenice opale, to neće imati uticaj na srpsku cenu brašna, jer se krajnja cena formira na osnovu drugih faktora kao što su troškovi transporta, energenata i konkurencija na tržištu. Visoke prelazne zalihe iz prošle sezone, kao i nova proizvodnja, uticale su na nisku cenu pšenice u Srbiji.
Američko ministarstvo poljoprivrede povećalo je prognoze za ukrajinsku proizvodnju pšenice, što je dodatno snizilo cene na tržištu. U Evropi, Francuska se suočava sa lošom žetvom pšenice, procenjuje se da bi proizvodnja mogla pasti za 27 odsto u odnosu na petogodišnji prosek. Nepovoljni vremenski uslovi, poput neprekidnih kiša i niskih temperatura, uticali su na prinose i kvalitet useva u Francuskoj.
Iako bi ovakvi faktori trebali da povećaju svetske cene pšenice, tržište je dobro snabdeveno pšenicom iz Sjedinjenih Američkih Država, što drži globalne cene niskim. Situacija na tržištu pšenice predstavlja izazov za srpske ratare, koji se suočavaju sa poteškoćama u ostvarivanju profita na svojoj proizvodnji.
