Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi oslobođen je obaveze nošenja nanogvice nakon tri meseca, prema saopštenju Kancelarije javnog tužioca u Parizu. Ova odluka dolazi nakon što su francuske vlasti odobrile njegov prevremeni uslovni otpust. Iako je oslobođen od nošenja uređaja za praćenje, Sarkozi i dalje mora da se pridržava određenih mera predviđenih uslovnom kaznom, kako prenosi France 24.
Sarkozi, koji je osuđen na tri godine zatvora zbog podmićivanja i nezakonite trgovine uticajem, dobio je kaznu koja uključuje dve godine uslovno, dok je bio dužan da jednu godinu odsluži kod kuće sa nanogvicom. Ovaj elektronski uređaj mu je postavljen na zglob početkom februara, a najviši apelacioni sud Francuske je u decembru 2024. godine naložio da nosi oznaku godinu dana, uz mogućnost da zatraži prevremeni otpust s obzirom na svoje godine.
Uslovi prevremenog otpusta za Sarkozija uključuju obavezu da traži dozvolu sudije za putovanja u inostranstvo ili duže odsustvo sa svoje adrese od 15 dana. Takođe, tužilaštvo je zahtevalo da se odaziva na pozive i prima posete službenika za uslovnu slobodu. Sarkozi, koji je napustio funkciju predsednika 2012. godine nakon teškog poraza na izborima, izjavljuje da je nevin i da će slučaj izneti pred Evropski sud za ljudska prava.
Sud će u septembru doneti odluku u posebnom slučaju u vezi sa optužbama da je Sarkozi primio nezakonito finansiranje kampanje u navodnom paktu sa pokojnim libijskim predsednikom Moamerom Gadafijem. Tužilaštvo je tražilo da, ako bude proglašen krivim, bude osuđen na sedam godina zatvora.
Osim pravnih problema, Sarkozi se redovno sastaje sa aktuelnim predsednikom Francuske, Emanuelom Makronom. Nakon spekulacija da bi mogao da izgubi najviše francusko odlikovanje, Legiju časti, zbog svojih pravnih problema, Makron se usprotivio takvom potezu, naglašavajući da je važno poštovati bivše predsednike. „Ne bi bila dobra odluka“ da se Sarkozi oduzme nagrada, rekao je Makron.
Pre Sarkozija, jedini francuski lider koji je osuđen u krivičnom postupku bio je njegov prethodnik Žak Širak, koji je 2011. godine dobio dvogodišnju uslovnu kaznu zatvora zbog korupcije u vezi sa skandalom sa lažnim radnim mestima. Sarkozi je postao prvi francuski posleratni predsednik koji je osuđen na izdržavanje kazne.
Sarkozijeva situacija baca svetlo na kompleksnost političkog života u Francuskoj, gde su bivši predsednici često suočeni sa pravnim izazovima i javnim pritiscima. Njegovo oslobađanje od nanogvice ne znači i kraj njegovih pravnih borbi, jer se suočava sa ozbiljnim optužbama koje bi mogle imati dugoročne posledice po njegovu reputaciju i političku karijeru.
U svetlu ovih događaja, važno je razmotriti kako pravni sistem u Francuskoj postupa prema bivšim liderima, kao i kako se javnost odnosi prema njima. Sarkozi, koji je bio na čelu zemlje tokom turbulentnog perioda, sada se suočava s realnošću koja uključuje ne samo pravne izazove, već i pitanje njegovog mesta u istoriji francuske politike.
Sve u svemu, situacija bivšeg predsednika Sarkozija osvetljava složenost političke odgovornosti i pravnih posledica u savremenoj Francuskoj, te postavlja pitanja o pravdi, političkom nasleđu i poštovanju bivših lidera.
