Predsednik Skupštine Grada Beograda, Nikola Nikodijević, položio je danas venac na spomenik „Menora u plamenu“ na Dunavskom keju, u okviru svečane ceremonije povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Ova ceremonija je održana u čast svih onih koji su izgubili živote tokom ovog strašnog perioda u istoriji.
Nikodijević je naglasio da se, obeležavajući Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, sećamo ne samo Jevreja, već i Srba i Roma koji su takođe stradali u nacističkim zločinima tokom Drugog svetskog rata. U svom obraćanju, istakao je da su Beograd i Srbija dali velike žrtve u odbrani vrednosti koje su temelj današnje Evrope. On je podsetio na odluku koju je Skupština grada donela 2014. godine, kada je 10. maj proglašen Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.
Ovaj datum se svake godine obeležava polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu, gde se nalazi i Memorijalni centar, kao važna kulturno-istorijska i obrazovna ustanova. Takođe, Nikodijević je podsetio da je gradski parlament 2021. godine, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, usvojio odluku o nazivu leve obale Save, između mosta Gazela i Brankovog mosta, kao Obala jasenovačkih žrtava.
Istakao je značaj kulture sećanja, naglašavajući da istorija pruža lekcije koje čovečanstvu ukazuju na opasnost ponavljanja grešaka iz prošlosti. „Mi ćemo se i dalje truditi da prošlost čuvamo od zaborava i da obrazujemo sve generacije u duhu naše antifašističke tradicije“, zaključio je Nikodijević.
Na ceremoniji je u ime Republike Srbije venac položio savetnik predsednika Aleksandra Vučića, Milorad Veljović. Ceremoniji su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, kao i predstavnici Narodne skupštine, Grada Beograda i AP Vojvodine.
Među prisutnima su bile i ambasadorka Izraela, Avivit Bar-Ilan, pripadnici Vojske Srbije, strane vojne delegacije, predstavnici diplomatskog kora, organizacija koje neguju tradicije antifašizma i oslobodilačkih ratova, kao i predstavnici jevrejske i romske zajednice u Srbiji, potomci žrtava i preživeli.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara, u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe pre osam decenija, 1945. godine, oslobodile Aušvic, nemački koncentracioni logor poznat kao mesto najvećeg masovnog zločina u istoriji. U Aušvicu je tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 milion ljudi, od kojih je oko 90 procenata bilo Jevreja.
Ujedinjene nacije su 1. novembra 2005. godine usvojile Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da se 27. januar obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Osim ovog datuma, u raznim zemljama postoje i posebni, nacionalni datumi sećanja na žrtve, kao što je 22. april u Srbiji.
Ova svečanost predstavlja važan trenutak za sećanje i refleksiju, podsećajući sve prisutne na značaj očuvanja sećanja na one koji su stradali, kao i na važnost borbe protiv bilo kakvih oblika mržnje i netolerancije. Kultura sećanja je ključna za izgradnju društva koje se temelji na poštovanju ljudskih prava i dostojanstva svih pojedinaca, bez obzira na njihovu etničku, versku ili kulturnu pripadnost. Ova ceremonija predstavlja simbol zajedništva i solidarnosti, ističući da se zlo iz prošlosti ne sme zaboraviti i da je na svima nama da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo sprečili da se slične tragedije ponove.
