Uprkos novim pravilima o Finansijskoj fer-pleju, klubovi Evrolige nastavljaju da troše velike svote novca na plate svojih najboljih igrača. Prema izveštaju specijalizovanog košarkaškog portala „Eurohoops“, plate igrača su veće nego ikada pre, a sadašnje brojke prevazilaze granice koje su se ranije smatrale neverovatnim.
Jedan od najzapaženijih transfera ovog leta bio je Vasilije Micić, koji je postao meta mnogih timova. Na kraju je potpisao ugovor sa Hapoelom, koji mu garantuje 5.600.000 dolara po sezoni. Međutim, izraelski mediji izveštavaju da bi ta cifra mogla biti i 6.000.000 dolara, što ga čini jednim od najplaćenijih igrača u Evropi.
Na drugom mestu po visini plate nalazi se Kendrik Nan, koji zarađuje 5.300.000 dolara. Za poređenje, kada se uzmu u obzir američke poreske obaveze, on bi u NBA ligi morao da dobije čak 10.000.000 dolara po sezoni da bi ostvario sličan prihod. To jasno pokazuje koliko su plate u Evroligi porasle u poslednjih nekoliko godina.
Treći najplaćeniji igrač na listi je Saša Vezenkov, koji zarađuje 4.100.000 dolara. Iza njega dolazi Šejn Larkin sa 3.750.000 dolara, dok Džanan Musa, koji je napustio Real Madrid i prešao u Dubai, zarađuje 3.500.000 dolara po sezoni. Ova suma je duplo veća od onoga što je zarađivao u Španiji, delimično zbog oporezivanja koje je tamo na snazi.
Drugi igrači koji se nalaze među najplaćenijima uključuju Evana Furnija sa 3.200.000 dolara i Matijasa Lesora, koji takođe zarađuje 3.200.000 dolara. Kostas Slukas ima platu od 3.100.000 dolara, dok Majk Džejms zarađuje 3.000.000 dolara. Prvih deset najplaćenijih zatvaraju Edi Tavareš i Elajdža Brajnt sa po 2.700.000 dolara godišnje.
Ove informacije o platama igrača u Evroligi ukazuju na to da klubovi i dalje ulažu značajna sredstva u svoje timove, uprkos finansijskim pravilima koja su na snazi. Ovaj trend može biti dobar za razvoj košarke u Evropi, ali takođe postavlja pitanje održivosti ovakvih troškova na duže staze.
Evroliga, kao najprestižnije košarkaško takmičenje u Evropi, privlači mnoge talente iz različitih delova sveta. Povećanje plata može privući još više vrhunskih igrača, ali postoji rizik da bi neki klubovi mogli previše da se zaduže u potrazi za uspehom.
Osim toga, visoke plate mogu izazvati konkurenciju među klubovima, što može dovesti do povećanja kvaliteta igre, ali i do potencijalnih problema sa finansijama. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se klubovi nositi sa ovim izazovima i kako će to uticati na budućnost Evrolige.
Na kraju, važno je napomenuti da ovakvi trendovi nisu isključivo vezani za evropsku košarku. Slični obrasci se mogu uočiti i u drugim sportovima, gde se klubovi bore da zadrže svoje najbolje igrače i privuku nove talente. U svakom slučaju, Evroliga ostaje u centru pažnje, a visoke plate igrača samo doprinose njenoj popularnosti i atraktivnosti na globalnoj sportskoj sceni.
Kako se situacija u svetu košarke razvija, biće zanimljivo pratiti dalji tok transfera i kako će se finansijski pejzaž Evrolige oblikovati u narednim sezonama. U svakom slučaju, jedno je sigurno – košarka u Evropi nikada nije bila uzbudljivija, a plate igrača to samo dodatno potvrđuju.
