Toplotni talas trenutno pogađa Balkan, uključujući Srbiju, Grčku i Tursku, a temperature su znatno iznad proseka, sa maksimalnim vrednostima koje dostižu čak 44°C. Naime, u poslednjim godinama, posebno ove, uočava se alarmantan trend povećanja broja toplotnih talasa. Dok smo ranije beležili po jedan toplotni talas godišnje, ove godine smo već doživeli četiri, a leto još nije ni na polovini. Prema podacima, temperature u istočnom Mediteranu su ovih dana više za 8-10 stepeni Celzijusa u poređenju sa prosekom iz perioda od 1991. do 2020. godine.
U najtoplijim oblastima našli su se i popularni letovališta Srba, kao što su Grčka i zapadna Turska. U zemlji su prognozirane temperature koje mogu dostići ili premašiti 42-44 stepena Celzijusa, što bi moglo da dovede do izjednačavanja ili obaranja temperature rekorda iz prethodnih godina. Grčka je već donela rigorozne mere, zatvarajući Akropolj tokom najtoplijih delova dana zbog bezbednosti posetilaca i zaposlenih.
U Srbiji su poslednjih dana temperature u Beogradu, Novom Sadu i Nišu bile više od 6 stepeni od uobičajenih. Najteže pogođeni su jugoistočni delovi zemlje, gde se očekuje da temperature dostignu 42 stepena zbog pojačanog jugozapadnog vetra. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je izdao SMS upozorenja za nekoliko okruga, uključujući Pčinjskog, Jablaničkog i Nišavskog.
Ovo je već četvrti toplotni talas od početka meteorološkog leta. U periodu od 1961. do 1990. godine, Srbija je beležila manje od jednog toplotnog talasa godišnje, dok su u poslednjih nekoliko godina ti brojevi drastično porasli. U ovoj godini, do sada smo doživeli četiri toplotna talasa, uz dodatna tri u januaru i jedan u martu. To znači da su u prvih sedam meseci 2025. godine zabeleženi višestruko veći brojevi toplotnih talasa u odnosu na prethodne godine, uključujući i onu poslednju deceniju.
Prema prognozama, leto 2025. godine neće doneti samo povećan broj toplotnih talasa, već i tropskih dana sa temperaturama iznad 30 stepeni. U ravničarskim predelima, očekuje se da će takvih dana biti čak 65, što je dvostruko više nego nekada. Ove statistike nisu samo suve brojke, već odražavaju sve ozbiljnije uslove koji ugrožavaju svakodnevni život, uključujući vodosnabdevanje, poljoprivrednu proizvodnju i zdravlje ljudi.
Naša zemlja se nalazi na području Mediterana koje se zagreva brže od globalnog proseka. Devet od deset najtoplijih leta zabeleženo je nakon 2000. godine, a prošlo leto je bilo jedno od najtoplijih. Iako se očekuje pad temperature krajem nedelje, ne možemo zanemariti ekstremne vrućine i njihove posledice na društvo, privredu i prirodu. U slučaju da ambiciozna energetska tranzicija izostane, ovakve klimatske promene mogle bi postati nova normalnost u Srbiji.
RHMZ i MUP su počeli da šalju SMS upozorenja građanima Srbije o vrhuncu toplotnog talasa, naglašavajući važnost zaštite zdravlja i bezbednosti. U trenutnim uslovima, izuzetno je važno preduzeti mere opreza, kako bi se zaštitili od potencijalno opasnih efekata visokih temperatura. U svetlu svih ovih izazova, društvo se suočava sa potrebom za hitnim delovanjem i prilagođavanjem kako bi se odgovorilo na sve ozbiljnije klimatske promene koje nas pogađaju.
