Viši sud u Beogradu donio je prvostepenu presudu kojom je Filip Veizović oslobođen optužbi za napad na službeno lice. Ova presuda se odnosi na incident koji se dogodio 27. maja 2024. godine, u Bulevaru patrijarha Pavla u Topčideru, kada je, prema optužbi, Veizović vozeći automobil udario saobraćajnog policajca Vladimira Tasića, koji ga je zaustavljao zbog preticanja preko pune linije. Međutim, Više tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je okrivljeni taj večer vozio navedeni automobil.
Filip Veizović je bio u pritvoru 21 mesec, ali je nakon presude pušten na slobodu. Tokom incidenta, Tasiću su nanesene teške povrede, uključujući prelome, i on se još uvek nije oporavio. Policijski automobil koji je udario Tasića je nastavio dalje, a policija ga je pronašla napuštenog u Košutnjaku sat vremena nakon incidenta. U blizini mesta gde je automobil pronađen, Veizović je uhapšen. Njegov prijatelj, Andrej Jovičić, koji je bio pod dejstvom narkotika i takođe se nalazio u blizini, dobio je status svedoka. U automobilu su pronađena tri mobilna telefona.
Sudija Goran Ramić, obrazlažući presudu, istakao je da je nesporno utvrđeno da je policajac Tasić zadobio teške povrede i da ga je udario „folcvagen polo“. Na volanu i menjaču ovog automobila pronađeni su dominantni DNK tragovi Veizovića, ali su na volanu takođe otkrivena još dva mešana DNK traga, kao i jedan na menjaču. DNK veštak iz Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku izjavila je da nije moguće utvrditi kada su ovi tragovi nastali, niti da li je Veizović bio poslednji vozač automobila tog večera.
Tri dana pre izricanja presude, sud je ponovo ispitao oštećenog Tasića koji je, tokom svog svedočenja, naveo da nije video ko je vozio automobil, niti može da potvrdi da li je vozač bio muškarac ili žena, kao ni koliko je osoba bilo u vozilu.
Ova presuda izazvala je različite reakcije u javnosti. Mnogi smatraju da je pravda zadovoljena oslobađanjem Veizovića, dok drugi izražavaju zabrinutost zbog stanja pravnog sistema i mogućnosti da se počinioci teških krivičnih dela izbegnu odgovornosti. Incident je takođe otvorio raspravu o bezbednosti policajaca na terenu, posebno u situacijama kada su izloženi opasnostima dok obavljaju svoje dužnosti.
Odluka suda o oslobađanju Veizovića postavlja i pitanje kako su forenzički dokazi prikazani i interpretirani tokom suđenja. Prisutnost više DNK tragova na volanu i menjaču može sugerisati da je više osoba imalo pristup vozilu, što dodatno komplikuje slučaj. Kritičari ističu da bi trebalo da se vodi računa o tome kako se sakupljaju i obrađuju dokazi, kako bi se osiguralo da pravda može biti zadovoljena.
U svetlu ovog događaja, važno je da se razmisli o potrebnim reformama u pravosudnom sistemu, kako bi se osigurala veća zaštita građana i službenika, kao i da se poveća odgovornost za dela koja mogu imati ozbiljne posledice po život i zdravlje ljudi. S obzirom na sve veći broj incidenata u kojima su policajci povređeni dok obavljaju svoje dužnosti, neophodno je raditi na poboljšanju bezbednosti i uslova za rad policije.
Na kraju, ovaj slučaj će sigurno ostati u fokusu pažnje javnosti i pravosudnih institucija, jer postavlja ključna pitanja o pravdi, odgovornosti i zaštiti onih koji su zaduženi za očuvanje reda i mira u društvu.
