Tropske temperature su prisutne i u Srbiji, što može rezultirati nižim prinosima poljoprivrednih useva. Nedostatak kiše ugrožava useve kao što su kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa. Naime, kukuruz je trenutno u fazi nalivanja zrna i neophodna mu je kiša za dobar razvoj. Slično je i sa suncokretom i sojom, koji takođe zahtevaju vlagu za pravilan rast i razvoj. Predviđa se da će prinosi ovih useva biti manji nego prošle godine, što može uticati na ekonomiju zemlje.
Povećana potrošnja struje za 15 odsto u odnosu na prošle godine takođe je posledica tropskih temperatura. Ipak, Elektroprivreda Srbije i distributivni sistem funkcionišu stabilno, sa dovoljnim zalihama uglja i proizvodnjom energije. Oni su obezbedili dovoljno struje za građane i privredu, uprkos povećanoj potrošnji. Očekuje se da će kinjiški uslovi trčanje biti povećani za 15 do 19 odsto u odnosu na prošlu godinu, a u citavoj zemlji je gradja bila veća za 11 procenata i iznosila je 60,6 miliona kinjiških uslova. Prilikom tumačenja ovih podataka, dodaju da se uzima u obzir sve faktore koji utiču na dnevnu potrošnju električne energije.
Pomaći radnicima na visokim temperaturama postale su neophodne i u građevinskoj industriji. Na primer, firma koja gradi podzemnu garažu u Beogradu postavila je rashladne prskalice na gradilištu kako bi pomogla radnicima da se rashlade. Takođe, Ministarstvo za rad je donelo smernice za rad na otvorenom pri ekstremno visokim temperaturama, kako bi se radnicima obezbedila potrebna zaštita i bezbednost.
Ekstremne promene klime imaju negativan utjecaj na poljoprivredu i privredu u celini. Očekuje se da će manji prinosi useva rezultirati povećanim troškovima uzgoja i smanjenjem profita. Sa nedostatkom padavina i visokim temperaturama, usevima je sve teže da prežive, a struja i dalje ostaje ključni resurs za podršku ekonomiji.
U nekoliko gradova u Srbiji skraćeno je radno vreme kako bi se zaštitili radnici od visokih temperatura. Muzesi, trgovine i ugostiteljski objekti prilagodili su svoje radno vreme, dok su gradovi poput Kragujevca dopustili rad zanatlijama do kasnijeg vremena kako bi izbegli najtoplije delove dana. Sve ove mere su preduzete kako bi se zaštitili radnici od visokih temperatura i osiguralo da se poslovi završe u predviđenom roku.
