U Skupštini u Prištini večeras je počelo glasanje za izbor predsednika, uprkos tome što nije bio obezbeđen potreban kvorum. Ova situacija se dešava u trenutku kada deo opozicionih stranaka bojkotuje sednicu, čime se dodatno komplikuje politička situacija na Kosovu. Rok za izbor predsednika ističe 28. aprila, a ukoliko se taj izbor ne obavi do tog datuma, postoji opasnost da dođe do raspuštanja parlamenta i raspisivanja novih izbora.
Na vanrednoj sednici pokrenuto je glasanje između dve kandidatkinje koje je predložio pokret Samoopredeljenje – Feride Rušiti i Hatidže Hodže. Međutim, u sali je bilo prisutno samo 64 poslanika, dok je za sprovođenje glasanja u prva dva kruga neophodno najmanje 80 poslanika. Ovo je dodatno naglasilo problem sa kvorumom, koji je ključan za validnost glasanja.
Sednici prisustvuju poslanici Samoopredeljenja i predstavnici stranaka manjinskih nesrpskih zajednica, dok su poslanici opozicionih albanskih partija odlučili da ne učestvuju. Među njima su i Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova, kao i Srpska lista. Na početku sednice, predsednica skupštine i vršilac dužnosti predsednika Aljbulena Hadžiju pozvala je opozicione poslanike da se uključe u rad parlamenta, ali to nije promenilo broj prisutnih.
Uprkos nedostatku kvoruma, glasanje je pokrenuto uz poimenično izjašnjavanje poslanika, što je izazvalo dodatne kontroverze. Ranije tokom večeri, prethodni kandidati Gljauk Konjufca i Fatmire Muljhadža-Koljčaku povukli su svoje kandidature, a Samoopredeljenje je predložilo nove kandidate. Rušiti je osnivač i direktor centra za rehabilitaciju žrtava torture u Prištini, dok je Hodža doktorantkinja na Filološkom fakultetu i dugogodišnja članica pokreta Samoopredeljenje.
Poziv za ovu sednicu objavljen je svega pola sata ranije na društvenim mrežama, što je dodatno podstaklo sumnje u transparentnost i ozbiljnost ovog procesa. Prema odluci ustavnog suda, ukoliko predsednik ne bude izabran do 28. aprila, skupština će biti automatski raspuštena, a vanredni izbori morali bi da se održe u roku od 45 dana.
Za izbor predsednika potrebna je dvotrećinska većina u prva dva kruga, odnosno 61 glas u trećem. Međutim, za samo održavanje sednice neophodno je prisustvo najmanje 80 poslanika. S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da je politička kriza na Kosovu postala još ozbiljnija, a nesuglasice unutar vlasti samo dodatno komplikuju situaciju.
Ova situacija ukazuje na duboke političke podele unutar kosovske vlasti i na teškoće sa kojima se suočava trenutna vlada. Opozicija je jasno stavila do znanja da neće učestvovati u ovom procesu, što može imati dugoročne posledice po stabilnost i funkcionisanje institucija na Kosovu. S obzirom na to da se rok za izbor predsednika bliži, a kvorum nije obezbeđen, postavlja se pitanje kako će se politička situacija dalje razvijati i da li će biti moguće pronaći kompromis među strankama.
U ovom trenutku, budućnost Kosova deluje neizvesno, a politička scena se suočava sa izazovima koji mogu promeniti tok događaja u narednim mesecima. Mnogi posmatrači prate situaciju sa velikim interesovanjem, nadajući se da će se pronaći rešenje koje će omogućiti stabilnost i dalji razvoj institucija na Kosovu.
