Premijer Izraela Benjamin Netanjahu odbacio je nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija koji se bavi stanjem gladi u Pojasu Gaze, nazivajući ga „bestidnom laži“. U saopštenju svog kabineta, Netanjahu je naveo da Izrael ne vodi politiku izgladnjivanja, već se bori protiv gladi. On je optužio Hamas za nestašicu hrane, ističući da su „jedini koji u Gazi namerno gladuju izraelski taoci koje drži Hamas“.
Izraelske vlasti su se osvrnule na izveštaj UN-a i ukazale na to da on ignoriše njihove humanitarne aktivnosti. U saopštenju se navodi da su cene osnovnih namirnica na gazanskim pijacama u opadanju. Netanjahu je na društvenim mrežama istakao da su danas cene hrane značajno pale zahvaljujući povećanju humanitarne pomoći koju Izrael šalje u Pojas Gaze. On je ukazao na to da izveštaj UN-a ne pominje ovu činjenicu o padu cena, što bi moglo ukazivati na poboljšanje uslova života u tom području.
Kao primer, Netanjahu je naveo cene nekih osnovnih namirnica u Gazi. Kilogram šećera košta četiri dolara, što je značajno više od cena u Srbiji. Takođe, konzerva kuvanih leblebija košta 2,10 dolara, dok pakovanje kvasca od 400 grama iznosi 8,10 dolara. Kilogram brašna košta 2,70 dolara, a litar ulja 6,20 dolara. Ove cene, prema tvrdnjama izraelskih vlasti, pokazuju da pomoć ulazi u Pojas Gaze, ali nije navedeno odakle potiču ti podaci.
Izveštaj UN-a, koji je izazvao Netanjahuovu reakciju, ukazuje na to da su humanitarni uslovi u Gazi veoma teški, sa velikim brojem ljudi koji pate od gladi. U toj regiji, koja je pod blokadom već više od decenije, pristup hrani, vodi i osnovnim uslugama je ograničen. Mnogi stanovnici Gaze se suočavaju sa ozbiljnim problemima u vezi sa pristupom osnovnim životnim potrebama, što je izazvano i sukobima, ekonomskom situacijom i restrikcijama koje su postavljene od strane Izraela.
Izraelske vlasti su tokom godina često naglašavale svoje humanitarne napore, kao što su slanje pomoći i otvorene granice za unos hrane i medicinske opreme. Međutim, kritičari tvrde da te mere nisu dovoljne i da ne mogu da nadoknade štetu koju su izazvali sukobi i blokada. Mnogi međunarodni analitičari i organizacije za ljudska prava upozoravaju da je situacija u Gazi alarmantna i da se mora hitno delovati kako bi se sprečila humanitarna kriza.
U ovom kontekstu, izraelska vlada je pod pritiskom da pruži više informacija o svojim humanitarnim aktivnostima i da se suoči sa kritikama koje dolaze iz raznih izvora, uključujući UN i nevladine organizacije. Pitanje gladi i siromaštva u Pojasu Gaze ostaje kompleksno i kontroverzno, a svaka izjava ili izveštaj na ovu temu često izaziva oštre reakcije i političke tenzije.
Dok se situacija u Gazi nastavlja razvijati, važno je pratiti kako će se odvijati humanitarni napori i kakve će posledice imati na svakodnevni život stanovnika. U isto vreme, međunarodna zajednica mora da igra aktivnu ulogu u traženju rešenja za dugoročne probleme koji muče ovu regiju, kako bi se obezbedila stabilnost i poboljšali uslovi života za sve ljude u Pojasu Gaze.
