Kolaps elektroenergetske mreže koji se dogodio 28. aprila doveo je do ozbiljne krize u Španiji i Portugalu, uzrokovanog previsokim nivoom napona španske mreže i nestabilnošću frekvencije naizmenične struje. Ovaj incident je rezultat petomesečne istrage koju je sprovela Agencija za prenosne sisteme, a Evropska unija je najavila mere za modernizaciju infrastrukture kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
Prema izveštaju, do kolapsa je došlo kada je napon u španskoj mreži, koja obično radi na 400 kilovolt, počeo da raste. Španija ima veću toleranciju na napon u poređenju sa drugim članicama EU, pa je mreža nastavila da funkcioniše i pri naponu od 435 kV. U većini drugih zemalja, dostizanje 420 kV bi automatski pokrenulo vanredne mere. To je dovelo do niza problema, uključujući nestabilnost frekvencije, koja bi trebala da iznosi 50 herca. Ova nestabilnost je uzrokovala isključenje dalekovoda prema Francuskoj, jedne od retkih veza Iberijskog poluostrva sa ostatkom Evrope, što bi moglo pomoći u stabilizaciji sistema.
U trenutku kada su se problemi sa naponom ponovo pojavili, mreža je došla do tačke pucanja između 12:32 i 12:33. U tom kratkom vremenskom intervalu, isključeni su jedan transformator u Granadi i solarna elektrana u Badahosu, što je dovelo do totalnog kolapsa mreže i haosa u Španiji i Portugalu. Ovaj incident je ocenjen kao najteži prekid u elektroenergetskom sistemu Evrope u poslednjih dvadeset godina i prvi takve vrste u svetu, izjavio je Damijan Kortinas, predsednik Evropskog tela za operatere prenosnih sistema Entso-E, prilikom predstavljanja izveštaja u Briselu.
Za razliku od prethodnih prekida u snabdevanju, koji su obično bili uzrokovani naglim padom napona, ovaj incident se dogodio zbog previsokog nivoa napona. Sličan prekid se dogodio 2003. godine u Italiji, ali je tada uzrok bio preopterećenje međugraničnih dalekovoda i nagli pad napona. Evropski komesar za energetiku, Dan Jorgensen, je izjavio da je ovaj događaj bez presedana i naglasio da ukazuje na nove izazove sa kojima se energetski sistem Evrope suočava.
Stručnjaci godinama upozoravaju da razvoj evropske elektroenergetske mreže ne prati tempo energetske tranzicije, koja se sve više oslanja na obnovljive izvore energije kao što su vetar i sunce. Organizacija Ember je upozorila da je Španija 2023. godine trošila više na upravljanje zagušenom prenosnom mrežom nego na njen razvoj. Analitičar Embera, Kris Roslou, istakao je da je unapređenje mreže i fleksibilna čista energija ključna za otpornost sistema, s obzirom na evoluciju energetskih sistema.
Ovaj problem je prepoznat i na nivou država članica i Evropske komisije, koja je pre dve godine predstavila akcioni plan za unapređenje elektroenergetske infrastrukture. U narednim mesecima, najavljen je i „paket za mreže“ koji bi trebao da podrži modernizaciju ove infrastrukture, koja je starija više decenija. Završni izveštaj sa preporukama za korektivne mere očekuje se u prvom kvartalu 2026. godine.
Incident iz aprila ukazuje na hitnu potrebu za unapređenjem elektroenergetskih sistema u Evropi, kako bi se obezbedila stabilnost i efikasnost u snabdevanju energijom u budućnosti. Mnogi analitičari sugeriraju da bi investicije u modernizaciju mreže i integraciju obnovljivih izvora mogle značajno smanjiti rizik od sličnih kolapsa i doprinose održivijem i otpornijem energetskom sistemu.
