U Ćelijama kod Lajkovca, u zaseoku Vreline pored Ibarske magistrale, Vera Popović (77) je u kući na očevini oformila muzej sa više od 3.000 eksponata, vezanih za njenu familiju, rodno selo, ali i čuvenu Kolubarsku bitku, koja je vođena i na obližnjem Vrače-brdu. U prizemlju svoje kuće, Vera je sabrala sve što je pronašla u zaostavštini svojih roditelja, u starim kutijama, na tavanu, te iznela na svetlost dana.
Na specijalno izrađenim policama u njenom muzeju nalaze se fotografije, porodično stablo Jevtića od kojih potiče, a koji su u Ćelije pre skoro dva veka došli iz Bajine Bašte. Muzej sadrži suvenire, predmete za svakodnevnu upotrebu iz davnih vremena, razglednice, lične stvari njenih roditelja i stričeva, kao i metalni novac sa svih strana sveta koji je Vera sakupljala tokom svojih turističkih putovanja. Jedan od najinteresantnijih eksponata je zbirka od više od 300 kašičica – suvenira iz mnogih gradova širom zemaljske kugle, među kojima se nalaze i pravi rariteti.
Vera je posebno ponosna na predmete vezane za železnicu i prugu, jer su njen deda Velisav i otac Đorđe bili povezani sa ovim zanimanjem. Deda je bio pružni radnik, dok je otac bio mašinovođa. U muzeju se nalaze i lični predmeti, kao što su dnevnik i vojna legitimacija njenog strica Jordana, pilota Jugoslovenske kraljevske vojske, koji je, na žalost, mlad poginuo u nesreći na pruzi. Takođe, tu su i predmeti koji podsećaju na njenu majku Kosanu i sestre Radu i Miru.
Muzej sadrži i brojne predmete vezane za Kolubarsku bitku, značajnu pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Na Vrače-brdu, koje se nalazi iznad Ćelija, vođene su najljuće borbe, a tu je, na Čovki, poginuo i Dimitrije Tucović. Vera ističe da je sve predmete iz bitke, čaure, metke i metalna dugmad vojnih uniformi, pronašla na licu mesta, na Vrače-brdu.
Poseban deo njenog muzeja posvećen je znamenitom književniku Radovanu Belom Markoviću, poreklom iz Ćelija, koji je bio njen školski drug u nižim razredima. Vera se seća najlepših trenutaka iz detinjstva provedenih s njim. Ona smatra da je ova zbirka drugi spomenik njenim precima i da će nastaviti da obogaćuje svoj muzej novim predmetima dok god bude mogla. Vera je ponosna i na to što je njena desetogodišnja unuka Elsa, koja živi u Barseloni, veoma zainteresovana za ovu zbirku i veruje da će nastaviti njeno delo.
Pored svega navedenog, Vera je tokom svojih putovanja po svetu donela pesak sa čuvenih plaža u teglicama. U njenoj kolekciji nalazi se pesak sa Maldiva, Kariba, iz Egipta, Maroka, Kostarike i mnogih drugih mesta. Međutim, najposebnije mesto u njenom muzeju zauzimaju predmeti vezani za železnicu, jer je ona Veru i njene sestre othranila.
Vera Popović predstavlja pravi primer građanina koji čuva i neguje svoju porodičnu i kulturnu baštinu. Njena predanost očuvanju uspomena i tradicije pokazuje koliko su lične priče važne za kolektivno sećanje jednog naroda. U svetu koji se brzo menja, ovakvi muzeji i lične zbirke postaju sve značajniji, jer nas podsećaju na naše korene, vrednosti i identitet. Vera je svesna te važnosti i sa ponosom nastavlja svoju misiju, nadajući se da će njen muzej postati mesto okupljanja i inspiracije za buduće generacije.
