Do beogradskih i lokalnih izbora ostalo je još četiri dana. Ovi izbori održavaju se u nesvakidašnjim okolnostima, posle dijaloga vlasti i opozicije, pomeranja datuma, izmena nekoliko zakona, ali i obećanja da će biti primenjene preporuke misije OEBS-a posle decembarskih izbora. U tu svrhu je formirana i Radna grupa za sprovođenje tih preporuka.
Dok oni koji bojkotuju izbore u Beogradu, tvrde da su uslovi lošiji u odnosu na prošlu godinu, predstavnici vladajuće koalicije ističu da će oni biti bolji. Programski direktor Transparentnosti Srbije i predsednik Radne grupe za unapređenje izbornog procesa Nemanja Nenadić smatra da su se neke stvari, ipak, promenile u odnosu na glasanje od 17. decembra.
On je dodao da je kao predsedavajući pokušao da nametne brz tempo s obzirom da je Radna grupa faktički počela sa radom tek 7. maja i bio je cilj da se do 15. maja usvoje neki predlozi kako bi dalje otišli u skupštinsku proceduru.
Kaže da je došlo do dogovora između predstavnika vlasti i opozicije da pravo glasa imaju oni sa 11 meseci prebivališta u opštini gde glasaju.
Nenadić tvrdi da je opozicija dok je još bila ujedinjena, tražila da se izbori spoje, ali ne za bilo koji datum, nego za jesen nakon rada na preporukama ODIHR-a.
Kaže da vlast nije bila voljna da pristane na odlaganje izbora u Beogradu i da je tada došlo do prekida tih pregovora.
U poređenju sa izborima u decembru, neke stvari idu na ruku tome da se čitava stvar desi regularnije, a druge idu u suprotnom pravcu, tvrdi Nenadić.
Celu emisiju Euronews Centar pogledajte u videu na početku teksta.
Prema njegovim rečima, vlast je nametnula neke druge teme koje su bile u fokusu, dok smo tek poslednjih 10 dana ušli u kampanje za lokalne izbore. Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost tvrdi da je opozicija zahtevom da se izbori objedine napravila propust jer je znatno skraćeno vreme za kampanju.
„Građani na lokalnom nivou prosto nisu imali dovoljno vremena da se upoznaju sa udruženjima građana i pokretima. Tradicionalne i velike stranke već imaju svoje biračko telo, ali mislim da je ostao taj jaz za sve one koji bi učestvovali u izboru. Ipak bio je vrlo kratak vremenski rok u kojem su trebali da predstave šta nude. S druge strane, mislim da je određenom broju građana uskraćeno biračko pravo, što je isto, ja mislim, iz ugla opozicije bio pogrešan potez, jer vlast je to prihvatila i opozicija je tim uslovljavala izlazak na izbore, ali nekome je uskraćeno pravo glasa“, rekao je Barac.
„Mislim da je rezultat ove kampanje da imamo polarizovano društvo, imamo jasnu poziciju koja se ujedinila u jednu snažnu koaliciju i imamo s druge strane Biramo borbu, Kreni-promeni i Nestorovića kao tri dominantne opozicione stranke koje se bore za vlast i svakako zaključak je da bojkota nema osim u tom idejnom početnom procesu koji je služio da bi se vlast ucenila da uradi ove izmene koje ja mislim da nisu bile na korist birača već su bile po nekim verovatno analizama njihovim u korist njihovog izbornog rezultata“.
Barac kaže da suštinski bojkot izbora ne postoji i nada se da će proći u najboljem mogućem redu i miru.
„To što Đilas ne učestvuje u Beogradu ne znači da je bojkot, to je taktički potez gde pokušavaju da demotivišu glasače pozicije iz ugla da ih uljuljkaju je pobeda već dobijena jer oni ne učestvuju. S druge strane svugde drugde učestvuju, u Novom Sadu učestvuju svi zajedno, recimo u Zrenjaninu isto tako učestvuju. Na dve liste je NADA, SSP, s druge strane imamo drugu podelu, ali na dve liste, znači sve opozicione stranke učestvuju“, ocenio je Barac.
