BEOGRAD – Narodna banka Srbije (NBS) je danas objavila važne informacije u vezi sa spoljim dugom zemlje i njenim odnosom prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Prema saopštenju NBS, Srbija nema dug prema MMF-u, dok ukupni spoljni dug iznosi 49 milijardi evra. Učešće ovog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi 58,6 odsto, što je smanjenje u odnosu na kraj 2024. godine kada je iznosilo 59,2 odsto.
U saopštenju se takođe navodi da su nedavne medijske tvrdnje da je spoljni dug Srbije 50 milijardi evra netačne. NBS je istakla da su najveći dugovi prema domaćoj privredi, MMF-u i kineskim kreditorima. NBS je pojasnila da su sredstva planirana stend-baj aranžmanom sa MMF iz 2022. godine, u ukupnom iznosu od 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 2,4 milijarde evra), povučena u delovima. Naime, povučeno je 1,2 milijarde evra kroz dve tranše.
U saopštenju se naglašava da je nakon završetka drugog razmatranja ovog programa, a usled akumuliranja značajnog iznosa deviznih rezervi, stvoren fiskalni prostor i održivo finansiranje platnog bilansa, aranžman bio tretiran kao aranžman iz predostrožnosti. U međuvremenu, ovaj aranžman je zamenjen novim oblikom saradnje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji ne uključuje povlačenje finansijskih sredstava.
Posebno je važno napomenuti da alokacije specijalnih prava vučenja od MMF-a ne podrazumevaju obavezu vraćanja glavnice, već se plaćaju samo kamate na tromesečnom nivou. Ove alokacije imaju za cilj da pozitivno utiču na jačanje deviznih rezervi i otpornosti zemlje na eksterne rizike, što je ključno u svetlu globalnih ekonomskih izazova.
Ova izjava NBS dolazi u trenutku kada su se pojavili različiti medijski izveštaji koji su izazvali zabrinutost među građanima i poslovnom zajednicom. Saopštenje NBS je stoga od suštinske važnosti za razumevanje trenutne ekonomske situacije u zemlji. Predstavnici NBS-a su naglasili da je transparentnost u vezi sa javnim dugom i odnosom prema međunarodnim finansijskim institucijama od ključnog značaja za očuvanje poverenja investitora i stabilnosti domaće ekonomije.
Ove informacije takođe dolaze u trenutku kada se Srbija suočava sa raznim ekonomskim izazovima, uključujući globalne inflacione pritiske i posledice svetske energetske krize. Kroz praćenje i upravljanje spoljim dugom, NBS se trudi da očuva makroekonomsku stabilnost i smanji rizike povezane sa spoljnom zaduženošću.
U svetlu ovih događaja, analitičari smatraju da je važno da Srbija nastavi sa pažljivim upravljanjem svojim ekonomskim resursima i održava otvoren dijalog sa međunarodnim finansijskim institucijama. Očekuje se da će NBS nastaviti sa aktivnostima koje će doprineti jačanju privrede i očuvanju stabilnosti u zemlji.
Kao dodatak ovoj situaciji, važno je napomenuti da se Srbija priprema za dalje korake u vezi sa stranim investicijama i ekonomskim reformama koje će doprineti razvoju privrede. NBS se nada da će kroz saradnju sa MMF-om i drugim međunarodnim partnerima stvoriti uslove za održiv ekonomski rast i razvoj.
U zaključku, saopštenje NBS pruža jasnu sliku o trenutnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji, kao i o njenim obavezama prema međunarodnim finansijskim institucijama. Ove informacije su od suštinskog značaja za razumevanje ekonomskih kretanja i budućih planova zemlje.
